Šta se sve menja u sistemu elektronskih faktura od 1.1.2024. godine


Poslednje izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/2021, 129/2021, 138/2022 i 92/2023 – u daljem tekstu Zakon) stupile su na snagu 4.11.2023. godine, a primenjuju se od 1. januara 2024. godine, osim odredaba koje se odnose na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza koje će primenjivati posle 31. avgusta 2024. godine.

Prema poslednjim izmenama Zakona očekuje se da ministar nadležan za poslove finansija posebnim aktima bliže uredi:

  • način i postupak elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a i korekcije obračuna PDV-a (član 4. Zakona) – rok 3.1.2024. godine;
  • način i postupak elektronskog evidentiranja prethodnog poreza i korekcije prethodnog poreza (član 4a. Zakona) – rok 4.9.2024. godine;
  • način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura, korišćenje podataka dostupnih u sistemu elektronskih faktura, sadržina liste korisnika sistema elektronskih faktura, uslovi za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura, kao i način i postupak brisanja sa liste korisnika sistema elektronskih faktura. član 5. Zakona) – rok 3.1.2024. godine;
  1. Predmet Zakona i značenje pojedinih pojmova

Poslednjim izmenama i dopunama člana 1. stav 1. Zakona o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/2021, 129/2021, 138/2022 i 92/2023- u daljem tekstu Zakon) predviđeno je da se Zakon odnosi, tačnije da Zakon uređuje i oblast elektronskog evidentiranja PDV-a, a što je od samog usvajanja ovog Zakona bila i namera, odnosno cilj zakonodavca. U tom smislu svrha ove izmene je bolje, odnosno preciznije definisanje obuhvata i delokruga na koji se Zakon odnosi, u smislu da Zakon uređuje:

  • izdavanje, slanje, prijem, obradu, čuvanje, sadržinu i elemente elektronskih faktura, u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekta javnog i subjekta privatnog sektora;
  • elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost;
  • druga pitanja koja su od značaja za elektronsko fakturisanje i elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost.

Izmena člana 2. Zakona u vezi je sa prethodno objašnjenom izmenom člana 1. Zakona jer s obzirom na to da Zakon uređuje oblast elektronskog evidentiranja PDV-a, jasno je da u članu 2. Zakona koji uređuje značenje pojedinih pojmova treba urediti i pojam elektronskog evidentiranja PDV-a, i s tim u vezi dodata je nova tačka 5a) člana 2. Zakona koja glasi:

  • elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost” je prikaz podataka o obračunu poreza na dodatu vrednost, prethodnom porezu i korekcijama obračuna poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza, u smislu ovog zakona;”

Dalje, izmenom i dopunom tačke 8) člana 2. Zakona izvršeno je samo tehničko usaglašavanje definisanja SEF-a, u smislu da je SEF informatičko-tehnološko rešenje kojim upravlja centralni informacioni posrednik i preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura, uključujući i sve pripadajuće nadogradnje (a što je i logično).

  • Tumačenje pojma „Zahtev za isplatu

Izmenom člana 3. stav 1. tačka 2) i 4) precizirano je da obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:

  • subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora, uključujući i sve zahteve za isplatu ka subjektu javnog sektora na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi;
  • subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija, uključujući i sve zahteve za isplatu na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Ova izmena bliže tumači „zahtev za isplatu“ koji je u praksi izazvao veliki broj nedoumica. Prema poslednjoj izmeni Zakona obavezu izdavanja elektronske fakture imaju subjekti privatnog sektora za sve zahteve za isplatu ka subjektima javnog sektora, odnosno subjekti javnog sektora za sve zahteve za isplatu ka subjektima javnog sektora, ali samo ukoliko po osnovu tih zahteva dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Šta ovo znači?

Iz izmene ove norme Zakona proizilazi da obavezu izdavanja elektronske fakture imaju subjekti privatnog sektora za sve zahteve za isplatu ka subjektima javnog sektora, kao i subjekti javnog sektora za sve zahteve za isplatu ka subjektima javnog sektora, ali samo pod uslovom da zahtev za isplatu (kumulativno):

  • proizilazi iz obligacionog, odnosno ugovornog odnosa koji za predmet ugovora ima promet dobara, odnosno usluga (radi se o prometu dobara i usluga);
  • podrazumeva obavezu dužnika da prenese novčana sredstva u visini ugovorenog iznosa;
  • se izmiri prenosom novčanih sredstava, preko Uprave za trezor, banke, pošte i sl, odnosno na način kako je Zakonom o obligacionim odnosima bliže uređeno.

Iz navedenog može se zaključiti da je namera zakonodavca da precizira koji zahtevi za isplatu se evidentiraju u SEF-u, i da svi  zahtevi za isplatu koji ne ispunjavaju utvrđene kriterijume, se ne evidentiraju, odnosno da ne postoji obaveza njihovog evidentiranja kroz sistem. Treba napomenuti da se o navedenoj izmeni Zakona očekuje da se oglasi nadležno ministarstvo.

  • (Ne)Postojanje obaveze izdavanja elektronske fakture

U članu 3. menja se i stav 2, tačka 6) Zakona, prema kojoj obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za transakcije po osnovu kojih se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, osim transakcija na osnovu koje postoji obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Dakle do 31.12.2023. godine nije postojala obaveza izdavanja elektronske fakture za sve transakcije po osnovu kojih se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, ali od 1.1.2024. godine to izuzeće se sužava samo na one transakcije po osnovu kojih se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, a na koje ne postoji obaveza obračunavanja PDV.

Podsećamo da je članom 25. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, uređeno na koje usluge iz sfere poslovanja budžetskih korisnika se ne plaća PDV. S druge strane, imajući u vidu definiciju javnih prihoda, prema članu 14. Zakona o budžetskom sistemu, jasno je da se pod pojmom javnih prihoda, između ostalih smatraju i prihodi nastali upotrebom javnih sredstava.

U tom smislu za sve transakcije po osnovu usluga koje pružaju korisnici budžetskih sredstava i koji po tom osnovu ostvaruju javne prihode, a na koje se obračunava PDV, od 1.1.2024. godine postoji obaveza izdavanja elektronske fakture.  

  • Elektronsko evidentiranje obračuna PDV

Pored izmene samog naziva člana 4. Zakona, dodatno je precizirano da obavezu elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a u SEF-u nema poreski dužnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV, koji je obveznik PDV, kao i lice koje nije obveznik PDV – subjekt javnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura, ako:

  • za izvršeni promet dobara i usluga, uključujući i primljeni avans za taj prometizda elektronsku fakturu sa iskazanim PDV u skladu sa ovim zakonom (sa izuzetkom ako se  primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV za iznos PDV iskazanog u elektronskoj fakturi za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura);
  • za izvršeni promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, za koji je izdat fiskalni račun sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, (sa izuzetkom obveznika PDV koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV za iznos PDV iskazanog u fiskalnom računu za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi fiskalni račun);

Analogno prethodnom novim članom 4. Zakona, takođe je uređeno da ako se za transakcije za koje ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa ovim zakonom izda elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost, ne postoji obaveza evidentiranja obračuna PDV.

Navedene zakonske izmene posledica su usaglašavanja Zakona o elektronskom fakturisanju sa ostalim zakonskim normama koje regulišu ovu oblast, a što je već od ranije u primeni (član 7. Pravilnika o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, broj 47/2023)).

  • Rok za elektronsko evidentiranje obračuna PDV u SEF-u i načini sprovođenja evidencije

Sledeće, stavom 5. novog člana 4. Zakona utvrđeno je da se elektronsko evidentiranje obračuna PDV u SEF-u vrši za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV, u roku od deset dana po isteku poreskog perioda (a ne do 15. u mesecu za poreski period kako je bilo do sada). Međutim, ako od isteka roka od deset dana po isteku poreskog perioda dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje obračuna PDV, poreski dužnik ima obavezu da koriguje elektronsko evidentiranje obračuna PDV u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene (dakle do 15. u mesecu za poreski period).

Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a u ime poreskog dužnika može se, kao i do sada ugovorom preneti na informacionog posrednika.

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak elektronskog evidentiranja obračuna PDV, s tim da je sada uređeno da se ovim aktom dodatno uređuju i korekcije obračuna PDV-a.

  • Elektronsko evidentiranje prethodnog (ulaznog) poreza

Novim članom 4a Zakona predviđeno je da obavezu elektronskog evidentiranja PDV-a obračunatog u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćenog pri uvozu dobara (u daljem tekstu: elektronsko evidentiranje prethodnog poreza) ima obveznik PDV.

Obveznik PDV vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, nezavisno od toga da li može u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza koji se evidentira.

Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV, u roku od deset dana po isteku poreskog perioda. Međutim, ako od isteka roka od deset dana po isteku poreskog perioda dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje obračuna PDV, poreski dužnik ima obavezu da koriguje elektronsko evidentiranje obračuna PDV u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene (dakle do 15. u mesecu za poreski period).

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak elektronskog evidentiranja prethodnog poreza i korekcije prethodnog poreza.

Imajući u vidu da korisnici budžetskih sredstava, po pravilu ulazne fakture isključivo dobijaju preko SEF-a u njihovom poslovanju se neće javljati slučaj, odnosno potreba elektronskog evidentiranja prethodnog poreza. Ovo iz razloga što korisnici budžetskih sredstava ulaznu fakturu izvan SEF-a mogu dobiti samo od fizičkih lica i stranih lica koji nemaju poreskog punomoćnika u Republici Srbiji.

U slučaju prijema ino-fakture obaveza budžetskog korisnika, obveznika PDV-a, je da u ovoj evidenciji iskaže prethodno obračunati PDV (ulazni), a potom da obračuna i iskaže interni PDV, kao izlazni.

S druge strane, korisnici budžetskih sredstava, obveznici PDV-a ne mogu imati slučaj da treba da izvrše elektronsko evidentiranje prethodnog poreza za fakture koje greškom nisu evidentirane kroz SEF, iz razloga što se takve fakture smatraju neispravnim, odnosno po osnovu tih faktura nije moguće izvršiti plaćanje (CRF zahtev).

  • Sistem elektronskih faktura

Izmenom člana 5. Zakona izvršeno je logičko povezivanje i pojašnjene zakonskim odredbi, u smislu da je jasno utvrđeno da sistem elektronskih faktura obavezno koriste subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora, kao i lica na koja se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora.

S tim u vezi, subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora, kao i lica na koja se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora registruju se za pristup sistemu elektronskih faktura.

Potom, subjekt javnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura za izdavanje, slanje, prijem i čuvanje elektronskih faktura, kao i za elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost.

Takođe, subjekt privatnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura za elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, neposredno ili preko informacionog posrednika, odnosno za elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, a što je u skladu sa izmenom člana 4. i člana 4a. Zakona.

Novim stavom 11. ovog člana Zakona predviđeno je da korisnik sistema elektronskih faktura može biti izbrisan sa liste korisnika sistema elektronskih faktura, ako su ispunjeni uslovi za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura.

Takođe dato je pravo ministru nadležnom za poslove finansija da bliže uredi način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura, korišćenje podataka dostupnih u sistemu elektronskih faktura, sadržina liste korisnika sistema elektronskih faktura, uslove za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura, kao i način i postupak brisanja sa liste korisnika sistema elektronskih faktura;

8. Osnovni elementi elektronske fakture

Izmenom člana 7. Zakona utvrđeno je da podatak o poslovnom računu primaoca elektronske fakture nije podatak koji elektronska faktura uobičajeno sadrži. S druge strane, novom tačkom 12a) ovog člana Zakona ustanovljeno je da elektronska faktura uobičajeno sadrži, pored ostalih podataka, i podatak o poreskoj kategoriji.