Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, primena od 1.1.2024. godine


Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 (ispr.), 108/2013, 142/2014, 68/2015 (dr. zakon), 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 118/2021 (dr. zakon), 138/2022 i 92/2023 – u daljem tekstu: Zakon) koje su stupile na snagu 28.10.2023. godine, a koje se primenjuju od 1.1.2024. godine izvršene su promene u ovom delu normative sa čijim sadržajem vas upoznajemo u nastavku;

  1. Novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava

Izmena člana 27k, stav 1. Zakona:

Prolongiran je rok do 31. decembra 2026. godine, do kada je korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

  • Upravljanje preuzetim obavezama

Dopuna člana 56. dodat novi stav 5. Zakona:

U članu kojim se uređuje upravljanje preuzetim obavezama dodat je novi stav 5. ovog člana, s ciljem da se dodatno precizira da se osnov, postupak i visina, odnosno maksimalni iznos preuzetih obaveza, kao i rokovi izmirenja već preuzetih obaveza u slučaju korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje uređuju na isti način, kako je to uređeno u slučaju direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.

Ove treba napomenuti da se više radi o tehničkom usaglašavanju zakonskih normi jer su u praksi i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje takođe, primenjivali ove odredbe.

  • Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja države

Izmena naziva člana 60. Zakona njegova dopuna:

Izmenjen ne naziv člana 60. Zakona koji glasi: „Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja države”. U skladu sa izmenom naziva člana 60. proizilazi njegova izmena, tačnije dopuna, u smislu da se sve zakonske odredbe koje su se odnosile na povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda sada (ovom dopunom) odnose i na primanja države. Cilj zakonodavca je da isti postupak sprovede, odnosno da ista pravila važe, kako za povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda, tako i za povraćaj više ili pogrešno naplaćenih primanja države. Napominjemo da je članom 14. Zakona uređeno da se pod primanjima države smatraju:

  • primanja od prodaje nefinansijske imovine;
  • primanja od zaduživanja;
  • primanja od prodaje finansijske imovine;

Takođe novim stavom 4. ovog člana Zakona predviđeno je da povraćaj više ili pogrešno naplaćenih prihoda ili primanja vrši od obveznika, i to putem Portala eUprave, a koji su raspoređeni na uplatne račune javnih prihoda.

Takođe, previđena je izmena starog stava 5. ovog člana Zakona, prema kojoj kao i do sada Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda ili primanja, u slučaju da je došlo do više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja, i to kao i do sada na osnovu rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj, samo što sada nije predviđen rok od pet radnih dana (od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj) da se povraćaj izvrši.

Na kraju novim stavom 7. ovog člana dato je ovlašćenje ministru nadležnom za finansije za propiše rok, kao i način i postupak za povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja iz stava 1. ovog člana.

  • Centralizovani obračun primanja

Izmena člana 93b Zakona:

Izmenom člana 93 b stav 2. ovog Zakona ukinuto je izuzeće po kojem su:

  • Ministarstvo unutrašnjih poslova,
  • Ministarstvo odbrane,
  • Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika,
  • Vojnobezbednosna agencija,
  • Vojnoobaveštajna agencija,
  • Bezbednosno-informativna agencija i njen indirektni korisnik, kao i
  • ustanove koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja

samostalno vršile obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica.

To znači da će stupanjem na snagu poslednjih izmena i dopuna Zakona Uprava za trezor, za napred navedene korisnike, vršiti centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica, u vezi čega se očekuje posebna instrukcija, i raspored, odnosno dinamika i način sprovođenja ove odredbe od strane nadležne institucije.

  • Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, broj 103/2015, 72/2019 i 149/2020), Član 16.

Rodno odgovorno budžetiranje u celosti se uvodi do donošenja budžeta za 2025. godinu

Izmenom člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 103/2015, 72/2019 i 149/2020) predviđeno je da se odredbe koje se odnose na rodno odgovorno budžetiranje primenjivati na budžetske korisnike u skladu sa godišnjim planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja, a u celini do donošenja budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih vlasti za 2025. godinu, a ne za 2024. godinu, kako je bilo predviđeno pre poslednjih izmena.

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, broj 138/2022),Član 19.

Metodologija za efikasnu i doslednu primenu fiskalnih pravila

Izmenom člana 19. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 138/2022), a kojim su regulisana opšta i posebna Fiskalna pravila koja se odnose na sektor države, dato je pravo ministru nadležnom za finansije da utvrdi metodologiju za efikasnu i doslednu primenu fiskalnih pravila, kao i da bliže uredi postupak i dinamiku postepenog uključivanja entiteta (a gde spadaju indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, koji nisu uključeni u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava RFZO-a, javne agencije, kao javna preduzeća i drugi organizacioni oblici koji su statistički određeni da pripadaju sektoru države) u obuhvat sektora države, i to na osnovu posebne metodologije sektorske klasifikacije. Ovu metodologiju treba da utvrdi Republički zavod za statistiku, u skladu sa sporazumom zaključenim između tog zavoda, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.

  • Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, broj 95/2018, 72/2019, 149/2020, 118/2021 i 138/2022),Član 21.

Iskazivanje poreskih rashoda 

Izmenom člana 21. Zakonao budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, broj 95/2018, 72/2019, 149/2020, 118/2021 i 138/2022) predviđeno je da se poreski rashodi iskazuju u opštem delu Zakona o budžetu Republike Srbije, počev od budžeta za 2025. godinu

  • Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/2010, 93/2012, 142/2014, 103/2015, 99/2016, 113/2017 i 72/2019), Član 43.

Primena MRS JS na gotovinskoj osnovi od završenog računa budžeta za 2024. godinu

Izmenom člana 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/2010, 93/2012, 142/2014, 103/2015, 99/2016, 113/2017 i 72/2019) predviđeno je primena MRS JS počev od podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa budžeta lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2024. godinu.