Priručnik – Popis


REČ UREDNIKA

REČ UREDNIKA

Drage kolege i prijatelji,

Sa velikim zadovoljstvom u prilici sam da vam predstavim NOVI časopis SAVREMENO BUDŽETSKO POSLOVANJE – SBP, namenjen finansijskoj službi i službi računovodstva, direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstva – budžeta Republike, AP, JLS i to za: predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, visoko obrazovanje, domove učenika i studentske domove, ustanove kulture, državne organe i organizacije, naučne institute, mesne zajednice, sportske organizacije i dr.

Časopis je nastao kao rezultat mog dugogodišnjeg konsultantskog i uredničkog rada u različitim izdavačkim kućama koje se bave poslovanjem budžetskih korisnika. Namera mi je da se napravi časopis koji će biti praktičan, instruktivan i jasan, i da se bazira na konkretnim temama, sa stručnim predlozima i rešenjima.

Naime, kako bi časopis odgovorio stvarnim potrebama vas kao korisnika, njegov sadržaj i dinamika izlaženja proizilaziće iz zakonskih promena i problema sa kojima se susrećete u radu. U tom smislu sadržaj i dinamiku izlaženja diktiraćete vi kao korisnici, na način da svaki pretplatnik, odnosno korisnik SBP izdanja može predložiti temu narednog broja, ali i biti autor teksta na aktuelnu temu, odnosno problem za koji i sam može predložiti rešenje, i tako pomoći drugima. Upravo zbog toga u svakom broju moguće je da nađete pitanje, odnosno situaciju koju ste lično Vi imali, uz dati odgovor, predlog i/ili sugestiju, ne navodeći naravno lične podatke lica na koje se pitanje, odnosno problem odnosi.

Ovo iz razloga što je osnovni cilj SBP izdanja pomoć i podrška kolegama u radu, i kao dugoročni cilj razvoj finansijsko – računovodstvenog posla i unapređenje rada zaposlenih na ovim oblastima kod korisnika budžetskih sredstava.

SBP časopis pored TEME BROJA sadrži: aktuelne teme, praktična rešenja (modele akata, procedura i sl.), odgovore na vaša pitanja, najave dešavanja, rokovnik poslovnih obaveza, registar propisa, pojmovnik budžetskih izraza i dr.

Takođe, Vi, kao korisnik SBP pored pretplate na elektronsko izdanja časopisa (papirno izdanje je opcija) imate mogućnost da:

  • Postavljate pitanja putem e-maila i telefonom, na koja ćete na dnevnom nivou dobijati odgovore, uz mogućnost dobijanja i pisanog odgovora na mail adresu
  • Koristite bazu i aplikaciju SBP
  • Pratite tematske sesije “Meeting SBP” na aktuelne teme koji se održavaju poslednje sedmice u mesecu, u trajanju od 60 minuta (+ odgovori na pitanja učesnika)
  • Besplatno/po povlašćenoj ceni prisustvujete savetovanjima i seminarima u najluksuznijim centrima širom Srbije
  • Imate individualne konsultantske sesije – “Booking SBP” i to na temu i u vreme koje izaberete, u trajanju od 30 minuta (Paket Ekstra Max)

Uverićete se i sami da će sadržaj biti odgovarajući, a tekstovi kratki, koncizni i od pomoći. Isto tako nećemo prepisivati zakonske norme jer za to služe registri popisa već ćemo se baviti njihovim tumačenjem i primenom. Pored toga, sigurno vas nećemo zatrpavati nepotrebnim sadržajima i viškom informacija.

Tako i ovom prilikom ne treba više da pričamo, već sa reči da pređemo na dela.

Pred Vama je prvi broj časopisa SBP posvećen godišnjem popisu imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava, a ukoliko imate pitanja i nedoumice pozovite me telefonom ili pišite putem elektronske pošte.

Do narednog susreta i druženja, svako dobro.

Natalija Keković

PRIRUČNIK: GODIŠNJI POPIS IMOVINE I OBAVEZA

NORMATIVNA REGULATIVA KOJA UREĐUJE SPROVOĐENJE POPISA KOD KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA

  • Zakon o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 (ispr.), 108/2013, 142/2014, 68/2015 (dr. zakon), 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 118/2021 (dr. zakon), 138/2022 i 92/2023)
  • Zakon o javnoj svojini (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 (dr. zakon), 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020)
  • Zakon o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 (dr. zakon), 142/2014, 83/2015, 108/2016, 113/2017, 30/2018, 72/2019, 153/2020 i 138/2022) 
  • Pravilnik o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 37/2021, 64/2021, 127/2021, 49/2022, 59/2022, 7/2023, 15/2023 i 60/2023) 
  • Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Službeni glasnik RS”, broj 33/2015 i 101/2018 – u daljem tekstu: Pravilnik o popisu)
  • Pravilnik o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Službeni glasnik RS”, broj 89/2019) 
  • Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem (“Službeni glasnik RS”, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021, 130/2021, 144/2022, 26/2023 i 83/2023)
  • Uredba o budžetskom računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)
  • Uputstvo o organizaciji i računovodstvenom obuhvatanju popisa imovine i obaveza budžetskih korisnika uključenih u konsolidovani račun trezora Autonomne pokrajine Vojvodine date na korišćenje drugim pravnim licima (“Službeni list AP Vojvodine”, br. 49/2014, 51/2014, 3/2015, 48/2015 i 67/2020)
  • Interni akt korisnika budžetskih sredstava

GODIŠNJI POPIS IMOVINE I OBAVEZA ZA 2023. GODINU

Popis je skup radnji čiji je cilj usklađivanje knjigovodstvenog stanja imovine i obaveza pravnog lica (budžetskog korisnika) sa stvarnim stanjem na određeni dan koji se definiše kao dan na koji se sprovodi postupak usklađivanja. Na osnovu popisa dobija se realna, ili stvarna slika stanja imovine i obaveza na izabrani dan što je dalje osnov da se knjigovodstvena vrednost imovine i obaveza, kao očekivana ili evidentirana vrednost, svede na ono što zaista jeste, a to je stvarna vrednost.

Vrste popisa:

  • Popis prema predmetu, odnosno obuhvatu može biti parcijalni/delimični kada se popisuje samo deo imovine, dakle određena, ciljna vrsta imovine, ili potpuni kada je predmet popisa ukupna imovina poslovnog subjekta.
  • Popis, prema obaveznosti sprovođenja, može biti obavezni jer je zakonom propisan da se sprovodi, ili dodatni jer je potreba poslodavca da se sprovede, u kom slučaju treba da se navede razlog sprovođenja popisa i predmet popisa.
  • Popis, prema razlogu sprovođenja, može biti redovni radi dobijanja tačnih, realnih i pouzdanih finansijskih izveštaja za potrebe polaganja računa i u poreske svrhe, i može biti vanredni zbog statusnih promena (spajanja, razdvajanja, stečaja ili likvidacije), nepredviđenih okolnosti (krađe, pronevere, elementarnih nepogoda i sl.) ili promene sistema organizacije, odnosno odgovornih lica u sistemu rukovođenja.

Kao rezultat popisa sastavlja se Izveštaj o izvršenom popisu, koji sadrži:

  • stvarno stanje imovine i obaveza koji su predmet popisa;
  • razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;
  • razloge za nastale razlike između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;
  • predloge za razrešenje utvrđenih razlika (prebijanje manjkova i viškova nastalih po osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.);
  • primedbe i objašnjenja lica koji rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i druge primedbe i predloge komisije za popis;
  • popisne materijale, izveštaje i evidencije.

Izveštaj o izvršenom popisu dostavlja se organu upravljanja na usvajanje. Zakonom nije predviđen rok do koga Izveštaj o izvršenom popisu od strane popisne komisije treba da se dostavi organu upravljanja na usvajanje, niti je predviđen krajnji rok do kojeg organ upravljanja treba da usvoji izveštaj o izvršenom popisu.

Međutim, bez obzira na to, u oba slučaja, dakle i prilikom definisanja roka do kojeg popisne komisije treba Izveštaj o izvršenom popisu da dostavi organu upravljanja, kao i prilikom definisanja roka do kojeg organ upravljanja treba da usvoji Izveštaj o izvršenom popisu, prilikom definisanja navedenih rokova, kao krajnjih, treba voditi računa o sledećem:

  • da Izveštaj o izvršenom popisu treba da se dostavi na vreme koje neće ugroziti krajnji rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja, za indirektne korisnike budžetskih sredstava, to je 28. februar, odnosno za direktne korisnike budžetskih sredstava, to je 31. mart (u skladu sa članom 78. Zakona o budžetskom sistemu);
  • da Izveštaj o izvršenom popisu može da se vrati na doradu, odnosno dopunu od strane organa upravljanja, što dodatno, po pravilu neplanski može da prolongira datum usvajanja ovog Izveštaja;
  • da rukovodilac prilikom donošenja odluke o organizaciji popisa može, i treba da predvidi rok za usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu;
  • da Izveštaj o izvršenom popisu treba da usvoji organ upravljanja, kome takođe treba vreme da se organizuje i sazove sednica;
  • da krajnji rok za dostavljanje Izveštaja o izvršenom popisu organi upravljanja, a potom i usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu mogu da budu uređeni internim aktom.

Podsećamo da je Izmenama i dopunama člana 18, stav 6 Uredbe o budžetskom računovodstvu predviđeno da se način i rokovi vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem obavljaju u skladu sa Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Drugim rečima to znači da se postupak, odnosno način i rokovi vršenja popisa i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem vrši u skladu sa ovim Pravilnikom jedinstveno i istovetno za:

  • budžet Republike Srbije,
  • budžete autonomnih pokrajina,
  • budžete jedinica lokalne samouprave,
  • direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava (bez obzira na nivo vlasti),
  • Republički fond za zdravstveno osiguranje,
  • Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje,
  • Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika,
  • Nacionalnu službu za zapošljavanje, kao i
  • korisnike sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Napomena:

  • Izuzetak od primene ovog Pravilnika, prema članu 2, stav 2. su diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu koja su u sastavu ministarstva nadležnog za spoljne poslove i organizacione jedinice i ustanove ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije.

U nastavku teksta bavićemo se temom godišnjeg popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava, što je zakonska obaveza, kao vrsta sveobuhvatnog, odnosno opšteg popisa koji se, kao obaveza sprovodi najmanje jednom godišnje, i to sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, prema članu 18. Uredbe o budžetskom računovodstvu.

ODGOVORNOSTI RUKOVODIOCA (DIREKTORA USTANOVE) I ŠEFA RAČUNOVODSTVENE SLUŽBE U POSTUPKU ORGANIZACIJE I SPROVOĐENJA POPISA

Iako u praksi je uvreženo mišljenje da je popis posao i obaveza računovodstva, odnosno finansijske službe, u skladu sa važećim propisima taj stav nije ispravan.

Naime, prema članu 72. Zakona o budžetskom sistemu, utvrđena je podela odgovornosti između naredbodavca i računopolagača na način da se funkcije naredbodavca i računopolagača ne mogu poklapati, u smislu da je:

  • Naredbodavac (funkcioner ili rukovodilac) lice koje je odgovorno za upravljanje sredstvima, preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za plaćanje koji se izvršavaju iz sredstava organa, kao i za izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu.
  • Računopolagač lice koje je odgovorno za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima koji se odnose na korišćenje sredstava organa, odnosno budžetskih aproprijacija, kao i za zakonitost i ispravnost sastavljanja isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima u vezi sa korišćenjem sredstava i druge imovine.

Dodatno, u skladu sa članom 12. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru, predviđeno je da je rukovodilac korisnika javnih sredstava odgovoran, između ostalog i za:

  • planiranje, upravljanje i računovodstvo javnih sredstava;
  • pridržavanje principa zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja javnim sredstvima;
  • čuvanje i zaštitu sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe;
  • potpuno, ispravno, tačno i blagovremeno evidentiranje svih poslovnih promena;
  • dokumentovanje svih poslovnih promena i poslova i obezbeđenje revizorskog traga unutar korisnika javnih sredstava;

Kao potvrda iznetog članom 13. istog Pravilnika utvrđeno je da pojedine, gore navedene, odgovornosti rukovodilac korisnika javnih sredstava može, putem dodele ovlašćenja pisanim putem, preneti na drugog zaposlenog, ako zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno, ali da i u tom slučaju, dakle i u slučaju prenosa ovlašćenja i odgovornosti, konkretno sprovođena popisa na drugog zaposlenog, ne isključuje se odgovornost rukovodioca korisnika.

***

S tim u vezi članom 103. Zakona o budžetskom sistemu, predviđena je novčana kazna od 10.000 do 2.000.000 dinara za odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice ako ne poštuje član 72., stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, u postupku izvršenja budžeta.

Takođe, u skladu sa matičnim zakonima kojima se uređuju pojedine delatnosti korisnika budžetskih sredstava uređeno je, između ostalog, da rukovodilac, odnosno direktor ustanove odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansijskim planom, kao i to da odgovara za ekonomično i odgovorno korišćenje sredstava koja su ustanovi data na korišćenje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.

Na osnovu svega iznetog, a u vezi obaveze i načina sprovođenja godišnjeg popisa kod korisnika budžetskih sredstava može se zaključiti da je za:

  • sprovođenje, organizaciju i pravilnost popisa odgovoran rukovodilac ili funkcioner (odgovorno lice korisnika);
  • pravilno sprovođenje postupka usaglašavanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem odgovoran šef računovodstva, odnosno rukovodilac finansijske službe;

U nastavku ovog teksta videćemo da je za tačnost (ispravnost, potpunost i pravovremenost) vršenja popisa odgovorna popisna komisija, a za usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu je odgovoran, odnosno nadležan organ upravljanja, u skladu sa matičnim propisima koji regulišu konkretnu delatnost u kojoj deluje, odnosno posluje korisnik budžetskih sredstava.

VRSTE I POSTUPAK SPROVOĐENJA POPISA

Postupak sprovođenja popisa podrazumeva definisanje načina, rokova i odgovornosti pojedinih lica, odnosno organa u vezi izvršenja ove poslovne obaveze. Sam postupak organizacije i vršenja popisa vrši se u nekoliko celina, odnosno faza koje se hronološki sprovode po sledećem redosledu:

  • Obrazovanje popisnih komisija
  • Utvrđivanje plana rada popisnih komisija i rokova izvršenja
  • Sprovođenje popisa
  • Sastavljanje Izveštaja o izvršenom popisu
  • Usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu
  • Knjigovodstveno evidentiranje utvrđenih rezultata po popisu

Za razliku od redovnog, odnosno godišnjeg popisa koji se kao obaveza sprovodi na kraju poslovne godine moguće se vršiti i vanredni popis koji se, za razliku od redovnog, ne mora odnositi na popis ukupne imovine i obaveza (dakle, može se odnositi samo na deo imovine i/ili obaveza korisnika).

VANREDAN POPIS

Vanredan popis, u skladu sa članom 5. Pravilnika o popisu, ne vrši se svake godine, već samo kada se za to pojavi potreba, kao na primer u slučaju:

  • primopredaje dužnosti lica koje je ovlašćeno da upravlja materijalnim i novčanim sredstvima (računopolagač),
  • prilikom nastanka statusne promene,
  • prilikom pribavljanja sredstava, kao i
  • u drugim slučajevima kada to odluči ovlašćeno lice vršioca popisa.

Takođe, u odnosu na redovni, odnosno godišnji popis vanredni popis se sprovodi na osnovu odluke rukovodioca korisnika budžetskih sredstava, kojom se pored ostalih elemenata (koji su istovetni i kod godišnjeg popisa) utvrđuje razlog sprovođenja vanrednog popisa i šta je predmet, odnosno obuhvat vršenja vanrednog popisa.

REDOVAN (GODIŠNJI) POPIS IMOVINE I OBAVEZA

Godišnji, odnosno redovni popis imovine i obaveza, kako je prethodno već navedeno, vrši se na kraju poslovne godine, sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis.

  • Redovan popis imovine i obaveza, u skladu sa članom 5. Pravilnika o popisu vrši se na kraju poslovne godine, sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis.

Reč je o zakonskoj obavezi čiji je cilj da se na kraju poslovne godine stanje u knjigama svede na realno, odnosno stvarno stanje utvrđeno prema popisu, čime se dobijaju pouzdani i tačni godišnji finansijski izveštaji. U tom smislu kada se govori o godišnjem, odnosno redovnom popisu predmet popisa je ukupna imovina i obaveze korisnika budžetskih sredstava. Ovo upućuje na zaključak da kod redovnog, godišnjeg popisa rukovodilac, odnosno funkcioner rešenjem, odnosno odlukom o sprovođenju popisa, ne uređuje predmet popisa.

Prema članu 3. Pravilnika o popisu godišnji popis obuhvata:

  • nefinansijsku imovinu (u stalnim sredstvima i u zalihama), finansijsku imovinu i obaveze, u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.

Kada se utvrdi stvarno stanje nefinansijske imovine, finansijske imovine i obaveza na dan 31. decembra tekuće godine vrši se usklađivanje, odnosno svođenje knjigovodstvenog stanja na stvarno stanje, koje se dobije po popisu.

Pre započinjanja godišnjeg popisa, prema članu 4. Pravilnika o popisu obavezno treba sprovesti:

  • usklađivanje evidencija i stanja glavne knjige sa dnevnikom
  • usklađivanje pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom.

Kako smo prethodno naveli za sprovođenje, organizaciju i pravilnost godišnjeg popisa odgovoran je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava. U tom cilju, u vezi sprovođenja godišnjeg popisa rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika, prema članu 6. Pravilnika o popisu treba da:

  • donese akt o obrazovanju popisnih komisija;
  • imenuje odgovorno lice za vršenje popisa – predsednika popisne komisije;
  • imenuje zamenika predsednika, članove i zamenike članova;
  • definiše predmet popisa po pojedinim popisnim komisijama:
  • definiše datum za početak sprovođenja popisa;
  • definiše krajnji rok za dostavljanje Izveštaja o izvršenom popisu;
  • definiše krajnji rok za usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu (u skladu sa internim aktom);
    1. PREDMET GODIŠNJEG POPISA

Kako je prethodno već navedeno, u skladu sa članom 3. Pravilnika o popisu, predmet godišnjeg popisa obuhvata ukupnu imovinu i obaveze korisnika budžetskih sredstava, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, koja se knjigovodstveno vode na odgovaraćujim subanalitičkim kontima, u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.

KLASA 000000 – NEFINANSIJSKA IMOVINA

  • Sintetički konto 011100 – Zgrade i građevinski objekti

Zgrade i građevinski objekti vode se u analitičkim evidencijama, gde su za svaku zgradu i građevinski objekat obezbeđeni sledeći podaci: naziv objekata, kvadratura, vrsta materijala od kojeg je izgrađen, naziv dobavljača, godina nabavke, stopa otpisa, nabavna vrednost, ispravka vrednosti i sadašnja vrednost.

Prilikom sprovođenja popisa, komisija za popis dobija popisne liste sa sledećim podacima:

  • broj nomenklature,
  • amortizaciona stopa,
  • adresa građevinskog objekta,
  • kvadratura objekta,
  • godina izgradnje.

Komisija za popis utvrđuje stvarno stanje na licu mesta i u popisne liste upisuje stanje po popisu. Posle toga unosi knjigovodstveno stanje količinski i vrednosno, i to na osnovu podataka na dan 31. decembar tekuće godine.

Ukoliko komisija za popis utvrdi da su pojedini građevinski objekti neupotrebljivi, popisuje ih u posebne popisne liste i daje predlog za rashodovanje. Za pojedine građevinske objekte koji su oštećeni, a koji nisu još za rashodovanje, popisna komisija daje predlog za njihovo saniranje.

Komisija za popis treba da utvrdi da li je bilo dodatnih ulaganja na postojećim objektima, odnosno da li je vršena rekonstrukcija, adaptacija i modernizacija ili druga dogradnja radi povećanja kapaciteta, poboljšanja kvaliteta ili promene namene, odnosno produžetka veka korišćenja objekta, tzv. kapitalno ulaganje.

Vrednost osnovnih sredstava se povećava prilikom dodatnih ulaganja izvršenih pri rekonstrukciji, adaptaciji i modernizaciji ili drugoj dogradnji radi povraćaja kapaciteta, poboljšanja kvaliteta ili promene namene, odnosno produžetka veka korišćenja.

Kada se na postojećim objektima vrši radovi u cilju održavanja objekta u postojećem stanju, u tom slučaju radi se o tekućem održavanju kojim se ne povećava vrednost objekta, već se terete tekući rashodi u okviru grupe konta 425000 – Tekuće popravke i održavanja.

U posebnim popisnim listama unose se ulaganja na tuđim građevinskim objektima.

Primer:

Ovde se najčešće radi o slučajevima kada, na primer opština drugom budžetskom korisniku (po pravilu imaocu prava korišćenja) poveri poslove kapitalnog ulaganja na objektu na kome ima pravo svojine. Tada drugi budžetski korisnik sprovodi kapitalna ulaganja, dakle ima izdatke evidentirane u oviru klase 500000 – Izdaci za nefinansijsku imovinu koje prati na analitičkim kotima grupe 015110 – Građevinski objekti u pripremi, u korist subanalitičkog konta 311151 – Nefinansijska imovina u pripemi. Ove aktivnosti drugi budžetski korisnik sprovodi sve dok je investicija u toku, odnosno dok se ne dobije upotrebna dozvola. Zatim, kada se dobije upotrebna dozvola drugi budžetski korisnik isknjižava poverenu investiciju, i ona se uknjižava u poslovne knjige imaoca prava svojine. Bitno je napomenuti da sve dok se postupak investiranja sprovodi drugi budžetski korisnik prati investiciju i popisuje je, kako je već objašnjeno u posebnim popisnim listama. Prilikom popisa građevinskih objekata u izgradnji komisija za popis treba da utvrdi, odnosno proceni stepen dovršenosti građevinskog objekta i da li proces izgradnje teče planiranom dinamikom i u skladu sa ugovorenim uslovima.

Kada građevinski objekat pripada većem broju korisinika, u popisne liste unosi se samo deo objekta koji je korisniku koji vrši popis dat na korišćenje.

U popisne liste treba uneti i objekte koji nisu knjigovodstveno evidentirani, a popisom je utvrđeno njihovo postojanje (viškovi). Vrednost identifikovanih objekata utvrđuje se u skladu sa dokumentacijom vezanom za te objekate koju eventulano ima imalac prava svojine ili direkcija kojoj je poverena evidencija javne svojine.

Napomena:

  • Ustanove i javne agencije i druge organizacije (uključujući i Narodnu banku Srbije) čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine, odnosno organa jedinice lokalne samouprave ili javnog preduzeća, odnosno društva kapitala, imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje, u skladu sa članom 18. Zakona o javnoj svojini.
  • Sintetička konta 011200 – Oprema i 011300 – Ostale nekretnine i oprema

Pre sprovođenja popisa opreme, popisna komisija treba od službe računovodstva da dobije popisne liste u kojima su osnovna sredstva razvrstana, po amortizacionim grupama. Osnovna sredstva koja po nazivu ili bližem opisu naziva nisu navedena u Nomenklaturi sredstava za amortizaciju svrstavaju se u odgovarajuću grupu prema sličnosti. Sličnost osnovnih sredstava utvrđuje se prema nameni kojoj služe, a u okviru namene prema vrsti materijala koja je korišćena za njegovu izradu.

Popis osnovnih sredstava vrši se na licu mesta gde se osnovno sredstvo nalazi, gde se proverava:

  • inventarni broj osnovnog sredstva,
  • mesto gde se sredstvo nalazi,
  • jedinica mere, kao i
  • faktičko stanje opreme (oštećenje, kvar, zastarelost i sl.)

Popisna komisija treba da utvrdi da li su vršena dodatna ulaganja u opremu, odnosno da li je nastala promena kapaciteta i druge izmene koje imaju tretman kapitalnog ulaganja, čime se povećava vrednost opreme, tzv. kapitalno ulaganje.

Oprema koja nije više za upotrebu unosi se u posebne popisne liste i predlaže za rashodovanje ili otuđenje, kao i oprema koja su trajno van upotrebe (zbog fizičke dotrajalosti, tehničke zastarelosti, neupotrebljivosti i sl.)

Oprema za koju postoji dokumentacija da se nalazi kod drugog korisnika, popisuje se na osnovu dokumentacije, kao i na osnovu dostavljene popisne liste od korisnika kod koga se nalazi na korišćenju.

Tuđa oprema koja se u trenutku popisa nalazi kod korisnika koji vrši popis, takođe popisuje se u posebne popisne liste, a jedan primerak popisne liste dostavlja se korisniku čija je svojina.

Kada se po popisu utvrde stvarni podaci o opremi i kada se dobiju relano procenjene vrednosti opreme komisija za popis, u popisne liste unesi knjigovodstveno stanje opreme, te tako utvrđuje višak, odnosno manjak opreme, u cilju svođenja na stvarno stanje. Popisna komisija, takođe daje predlog za likvidaciju utvrđenih razlika radi svođenja na stvarno stanje.

  • Sintetički konto 012100 – Kultivisana imovina

U okviru kultivisane imovine popisuje se osnovno stado i višegodišnji zasadi. U okviru osnovnog stada popisuje se sva vrsta stoke (radna i priplodna stoka) osim stoke za tov i prodaju. U popisnim listama osnovno stado iskazuje se po komadima, odnosno po broju grla ili po težini (merenjem na vagi, korišćenjem tablica rasta i sl.). Po popisu popisna komisija treba da utvrdi prirast osnovnog stada, gde se prirast osnovnog stada iskazuje kao povećanje broja komada ili povećanje žive vage. Višegodišnji zasadi popisuju se zavisno od vrste, kvaliteta, namene i sl.

  • Sintetički konto 013100 – Dragocenosti

U okviru dragocenosti popisuju se sve vrste plemenitog metala (zlata, srebra i sl.) kojeg korisnici budžetskih sredstava imaju (zlatnici, novac, nakit i druge dragocenosti).

  • Sintetički konto 014100 – Zemljište

U zemljište, prema vrsti i osnovu korišćenja pravi se razlika između: poljoprivrednog zemljišta, građevinskog zemljišta, zemlje koja je ispod zgrada i objekata, sportskih terena i pridružene vodene površine, kao i ostalog zemljišta i pridružene vodene površine.

Popis zemljita sprovodi se posebno za svaku vrstu zemljišta na osnovu dokumentacije (nije neophodno premeravanje, osim u izuzetnim slučajevima, o čemu odlučuje komisija za popis).

Popis zemljišta vrši se po veličini, odnosno površini (hektar, ar, kvadratni metar) i po vrednosti koja je iskazana u knjigovodstvu.

U skladu sa važećim propisima iz oblasti računovodstva obavezi otpisivanja – godišnjoj amortizaciji ne podleže zemljište i šume, izuzev brzo rastućeg drveća (grupa XII/114 Uredbe o klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 54/2010). Na osnovu toga Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije, za zemljište i šume nisu predviđene odgovarajuće amortizacione stope s obzirom da nisu predmet otpisa, odnosno amortizacije.

Za zemljište koje je uzeto u zakup popis se vrši u posebnim popisnim listama u koje se upisuju podaci iz ugovora o zakupu zaključenim sa drugim pravnim licem, o čemu se obaveštava zakupodavac.

  • Sintetički konto 014200 – Podzemna Blaga i Sintetički konto 014300 – Šume i vode

Pod podzemnim blagom smatraju se: kopovi, ugalj, nafta i prirodni gas, dok se pod šumama, u skladu sa Zakonom o šumama (“Službeni glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 (dr. zakon)) smatra: drveće obraslo šumskim drvećem na površini minimum 5 ari, sa minimalnom pokrivenošću zemljišta krupnim drvećem od 30%. S druge strane, pod šumom ne smatraju se parkovi u naseljenim mestima, kao i drveće koje se nalazi ispod dalekovoda i u koridoru izgrađenog dalekovoda, bez obzira na površinu.

Prilikom popisa šuma komisija za popis procenjuje količinu drvene mase pojedinih vrsta drveća, debljinske strukture i kvaliteta drvene mase. Takođe procenjuje se prirast drvne mase, kao i eventualna oštećenja. Knjigovodstveno posmatrano pravi se razlika između spororastućeg i brzorastućeg drvnog fonda, zbog iznosa amortizacije na godišnjem nivou.

  • Sintetički konto 015100 – Nefinansijska imovina u pripremi

Nefinansijska imovina u pripremi popisuje se za svako sredstvo pojedinačno. Imajući u vidu da se nefinansisjka imovina u pripremi vremenom menja komisija za popis treba da utvdi stepen napretka radova, i odstupanja ako postoje u odnosu na planiranu dinamiku, način rada i ostvarene rezultate. Za investicije koje su završene i za investicije koje su delimično završene treba utvrditi dan kada su završene, odnosno kada je počela njihova upotreba, kao i da li postoji potrebna dokumentacija koja opremu u pripremi stavlja u funkciju (na primer zapisnik o stavljanju u upotrebu). Takođe, treba proveriti da li je privremene situacije nadzorni organ overio i da li postoji zapisnik po tom osnovu.

Treba proveriti da li je ispravno knjiženo kapitalno ulaganje, po vrednosti i odgovarajućim kontima. Popisna komisija treba da utvrdi da li je oprema koja je stavljena u funkciju preknjižena na odgovarajuća konta – opreme u upotrebi, kao i to da li je obračun amortizacije za opremu koja je u toku godine stavljena u funkciju ispravno obračunat.

Obustavljena ulaganja u opremu popisuju se u posebne popisne liste. Pri tome komisija za popis tokom popisa treba da utvdi da li postoji odluka organa, odnosno rešenje nadležnog organa o obustavljanju investicije.

  • Sintetički konto 015200 – Avansi za nefinansijsku imovinu.

Dati avansi popisuju se prema nameni davanja (za građevinske objekte, opremu, ostale nekretnine i opremu i dr.), gde popisna komisija proverava vrednost datog avansa i kontroliše da li je izvršeno usaglašavanje potraživanja po osnovu datih avansa sa dužnicima, u skladu sa članom 18. Uredbe o budžetskom računovodstvu. Takođe, popisna komisija treba da proveri da li postoji osnovanost za otpis datih avansa i koji se razlozi koji su doveli do otpisa.

  • Sintetički konto 016100 – Nematerijalna imovina

Popis nematerijalne imovine popisna komisija sprovodi prema vrsti nematerijalne imovine, gde je prema subanalitičkim kontima izvršeno razvrstavanje na: kompjuterske softvere, književna i umetnička dela (dela likovne i vajarske umetnosti, knjige i časopisi u bibliotekama, dela filmske umetnosti, dela istorijske vrednosti i sl.), patente, goodwill, troškove za razvoj i ostala nematerijalna sredstva. Tokom popisa vrši se provera načina čuvanja, rukovanja i arhiviranja nematerijalne imovine kojom korisnik raspolaže, odnosno koja mu je data na korišćenje.

  • Sintetički konto 021200 – Zalihe proizvodnje

Popis zaliha proizvodnje vrši se samo kod korisnika koji se bave proizvodnom delatnošću, gde se pravi razlika između materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Popis zaliha proizvodnje, vrši se prema načinu razvrstavanja u knjigovodstvenoj evidenciji i može se sprovoditi i po zaduženim licima – računopolagačima, ili vrstama zaliha. Popisna komisija dobija popisne liste sa nazivima zaliha i nomenklaturnim brojevima.

Pre početka popisa, potrebno je da se u magacinskom prostoru prekine proces proizvodnje i isporuka gotovih proizvoda i da se izvrše pripemne radnje koje će omogućiti lakše sprovođenje popisa.

Popis zaliha proizvodnje vrši se brojanjem i merenjem, kao i ocenom faktičkog stanja. Zalihe koje su u originalnom pakovanju popisuju se po pakovanjima, a kod zaliha koje se nalaze u tečnom ili u rasutom stanju popis se vrši na osnovu zapremine, specifične težine i sl.

Zalihe proizvodnje koja se nalazi kod drugog korisnika (na putu, na obradi, doradi i manipulaciji, u tuđem skladištu i sl.) popisuje se na osnovu popisnih lista koje je drugi korisnik dostavilo, a analogno tome tuđe zalihe proizvodnje koje se nalaze kod korisnika koji vrši popis popisuje se u posebne popisne liste, od kojih se jedan primerak dostavlja vlasniku zaliha.

Zalihe proizvodnje kojima je smanjena vrednost zbog oštećenja, isteka roka upotrebe, neupotrebljivosti i sl., komisija popisuje u posebne popisne liste, sa predlogom za otpis, smanjenje vrednosti ili rashodnovanje, odnosno uništenje.

Popisna komisija zalihe proizvodnje upisuje po količini i cenama po kojima se zalihe proizvodnje vode u poslovnim knjigama.

Nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi vode se u posebnom pogonskom knjigovodstvu, i u finansijskom knjigovodstvu na kontu 021221 – Nedovršena proizvodnja i na kontu 021231 – Gotovi proizvodi. Komisija za popis, uvidom tokom popisa treba da proceni stepen dovršenosti proizvodnje i usklađenost stepena dovršenosti proizvodnje sa podacima iz radnih naloga, i da konstantuje eventulana odstupanja, navodeći razloge, odnosno uzroke do kojih je došla u postupku provere.

Nedovršena proizvodnja se popisuje po radnim nalozima, odnosno po proizvodima i vrstama usluga, i to po elementima obračuna, s tim da je popisnim listama naveden stepen završenosti proizvodnje, kako sa stanovišta troškova materijala za izradu, tako i opštih troškova proizvodnje.

Obustavljena ili otkazana proizvodnja, nekompletna proizvodnja, proizvodnja koja se neće nastaviti u narednoj poslovnoj godini, kao i kvar, i lom u proizvodnji popisuje se u posebnim popisnim listama.

Napomena:

  • Korisnici budžetskih sredstava u toku godine vode evidenciju zaliha materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, odnosno obračun troškova proizvodnje i učinaka u posebnim pomoćnim knjigama, koje prema svojim potrebama samostalno organizuju. Na kraju godine na osnovu pomoćne evidencije stanje zaliha koriguje se na više ili na manje (povećanje ili smanjenje zaliha) u odnosu na početno stanje zaliha. Korekcija zaliha proizvodnje, kao i evidencija vrši se po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja.
  • Sintetički konto 021300 – Roba za dalju prodaju

Popis robe za dalju prodaju vrši se po mestima gde se roba za prodaju nalazi i po licima koja njome rukuju, kao i po kontima na kojima se vodi u knjigovodstvu.

Popisne liste sa nomenklaturnim brojevima, nazivima, vrstom i jedinicom mere robe koja se popisuje, se pre početka popisa daju popisnoj komisiji.

Stvarno stanje zaliha robe za daju prodaju komisija za popis utvrđuje brojanjem, merenjem, procenom i drugim sličnim postupcima i te podatke unosi u popisne liste. Neoštećena roba za daju prodaju koja je u originalnom pakovanju popisuje se na osnovu deklarisanih oznaka i isprava, kao što je faktura, dostavnica, prijemnica i dr. Ukoliko se na zalihama robe nalazi rastresita ili kabasta roba, ona se može popisati, odnosno proceniti na osnovu zapremine, specifične težine ili na drugi odgovarajući način.

Prilikom popisa robe za dalju prodaju pravi se razlika između robe za dalju prodaju koja je:

  • ispravna,
  • neispravna (oštećena, sa greškama, neupotrebljiva, kojoj je istekao rok trajanja i dr.),
  • tuđa roba koja se popisuje u posebnim popisnim listama, po vrsti i vlasniku
  • na putu (roba otpremljena do 31. decembra, a koju kupac do tog roka nije primio),
  • predložena za smanjenje vrednosti. 

Posebno treba voditi računa da se popiše i dodatno prati postupanje sa robom za dalju prodaju kojoj je istekao rok trajanja, kao i ona koja je oštećena, polomljenja i sl. U navedenim slučajevima razlika između stanja utvrđenog popisom i stanja u robnom knjigovodstvu utvrđenog na napred navedeni način, i iskazuje u posebnim popisnim listama, sa predlogom za rashod.

Podaci o cenama robe za dalju prodaju unose se u popisne liste posle unošenja podataka o količinama, tj. posle izvršenog naturalnog popisa robe.

Roba primljena u doradi, obradi i manipulaciji popisuje se u posebnim popisnim listama kao tuđa roba s tim da se jedan primerak popisne liste dostavlja pravnom licu koji je vlasnik.

Roba na putu je takođe predmet odvojenog popisivanja, odnosno u posebnim popisnim listama, a na osnovu isprave o otpremi te robe.

  • Sintetički konto 022100 – Zalihe sitnog inventara

Prilikom popisa sitnog invenatara popisna komisija na mestu popisa treba da se uveri da li je određeni sitan inventar pravilno klasifikovan, kao sitan inventar, odnosno da li je njegov očekivani vek upotrebe kraći od godinu dana.

Prilikom stavljanja sitnog inventara u upotrebu, sitan inventar otpisuje se u potpunosti. S tim u vezi neophodno je odvojeno vršiti popis sitnog inventara na zalihama i popis sitnog inventara u upotrebi.

U sitan inventar, takođe spada povratna ambalaža i auto-gume, kao rezervni delovi.

  • Sintetički konto 022200 – Zalihe potrošnog materijala

Popis potrošnog materijala obuhvata stanje zaliha materijala za stalne troškove, materijala za popravke i održavanje, materijala u delatnosti, kao i lekova na recept i pomagala u apotekama. Tehnički gledano popis zaliha potrošnog materijala sprovodi se na identičan način kao popis ostalih vrsta materijala.

KLASA 100000 – FINANSIJSKA IMOVINA

Popis finansijske imovine u poslovnim knjigama korisnika budžetskih sredstava vrši se prema vrstama finansijske imovine koja je klasifikovana u tri kategorije i to:

  • 110000 – Dugoročna finansijska imovina;
  • 120000 – Novčana sredstva, plemeniti metali, hartije od vrednosti, potraživanja i kratkoročni plasmani;
  • 130000 – Aktivna vremenska razgraničenja.
  • Grupa 121000 – Novčana sredstva, plemeniti metali, hartije od vrednosti

U okviru ove grupe konta popisuju se sredstva evidentirana na: žiro i tekućem računu, izdvojenim novčanim sredstvima i akreditivima, blagajni, deviznom računu, deviznim akreditivima, deviznoj blagajni, ostalim novčanim sredstvima, plemenitim metalima, kao i hartijama od vrednosti.

Komisija za popis gotovinu u blagani popisuje brojenjem prema apoenima i potom, upisivanjem utvrđenih novčanih iznosa kao stanje po popisu.

Imajući u vidu da korisnici budžetskih sredstava ne mogu da imaju tzv. blagajnički maksimum neophodno je da sredstva u blagajni pod 31. decembrom tekuće godine svedu na nulu, odnosno da se eventualna sredstva u blagani koja se zateknu na kraju godine uplate na tekući račun korisnika.

Popis gotovine i drugih gotovinskih ekvivalenata popisuje se na popisnim listama koje sadrže sledeće kolone: redni broj, konto, naziv konta, stanje po popisu, stanje po knjigama i razlika utvrđena popisom.

Popis čekova zahteva da se odvojeno popisuju čekovi poslati na naplatu, a posebno čekovi koji još nisu poslati na naplatu. Čekovi se popisuju po nominalnim vrednostima.

Popis deviznih novčanih sredstava vrši se na isto kao i popis dinarskih sredstava.

  • Grupa 122000 – Kratkoročna potraživanja

U okviru ove grupe konta popisuju se: potraživanja od kupaca u zemlji, potraživanja od kupaca u inostranstvu, potraživanja za kamate i dividende, potraživanja od zaposlenih, potraživanja od drugih organa i organizacija, potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa i ostala potraživanja.

Korisnici budžetskih sredstava najmanje jednom godišnje treba da izvrše usaglašavanje potraživanja sa svojim dužnicima. Usaglašavanje se može vršiti i Izvodom otvorenih stavki, Obrazac IOS.

Rok za dostavljanje IOS obrasca je najkasnije do 25. januara naredne godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine.

Po prijemu IOS obrasca, odnosno zapisnika dužnik je u obavezi da proveri svoju obavezu i da o tome obavesti poverioca, u roku od 5 dana od dana njegovog prijema. Proverom neplaćenih obaveza, dužnik potvrđuje i svojim potpisom daje saglasnost na svoja dugovanja, s tim da se saglasnost može dati u potpunosti i delimično (samo delimično da se složi sa poveriocem oko dugovanja).

Ako je izvesno da su pojedina potraživanja nenaplativa komisija za popis treba da predloži da se takva potrživanja, koja se inače popisuju u posebnim popisnim listama, otpišu. Prethodno popisna komisija treba da proveri da li su preduzete sve neohodne radnje, kao i da li su ispoštovane sve nadležnosti i odgovornosti koje se odnose na naplatu potraživanja. Potraživanja se otpisuju metodom indirektnog otpisa (preko ispravke vrednosti) ako se proceni da se verovatno neće naplatiti, što se obrazlaže određenim objašnjenjem. Potraživanje se otpisuje metodom direktnog otpisa samo ako je iz dokumentacije izvesno da se potraživanje ne može naplatiti.

U skladu sa usvojenom poslovnom politikom korisnici budžetskih sredstava internim aktom treba da urede:

  • preko kog iznosa nenaplaćenih potraživanja će vršiti usaglašavanje potraživanja;
  • kada će se vršiti direktan otpis nenaplativih potraživanja;
  • koje procedure korisnik budžetskih sredstava treba da sprovode kako bi se zaštitio od zastarevanja potraživanja, a što je po popisu predmet provere;

KLASA 200000 – OBAVEZE

U okviru klase 200000 – Obaveze, popisna komisija popisuje dugoročne, odnosno kratkoročne obaveze, zatim obaveze po osnovu rashoda za zaposlene, obaveze po osnovu ostalih rashoda, izuzev rashoda za zaposlene, obaveze iz poslovanja, kao i pasivna vremenska razgraničenja, pri čemu se obaveze popisuju, kako po poveriocima, tako i prema rokovima dospeća, odnosno prispelosti na plaćanje.

Takođe popisna komisija u postupku sprovođenja popisa treba da ima uvid u osnovanost nastalih obaveza, odnosno da li za preuzete obaveze postoje prethodno zaključeni ugovori i da li je izvršena ugovorena radnja i postupanje po ugovoru.

Popisom se obuhvataju sve vrste obaveza, dakle obaveze u dinarima, kao i obaveze u devizama (po vrstama valuta).

U posebne popisne liste popisuju se obaveze koje su sporne, odnosno koje su zastarele i daje predlog za njihov otpis. 

KLASA 300000 – KAPITAL, UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA I VANBILANSNA EVIDENCIJA

  • Sintetički konto 351100 – Vanbilansna aktiva

Popisom vanbilansne aktive komisija za popis vrši popisivanje tuđe imovine koja je korisniku data na korišenje. Popis vanbilanse aktive sprovodi se na posebnim popisnim listama. Vanbilansna imovina sadrži analitička konta na kojima se knjiže osnovna sredstva u zakupu, primljena tuđa roba i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avali i druge garancije i ostala vanbilansna aktiva. Popisna vanbilansna aktiva dostavlja se pravnom licu čija je imovina.

  • Sintetički konto 352100 – Vanbilansna pasiva

Popisom vanbilansne pasive komisija za popis vrši popisivanje obaveza za osnovna sredstva u zakupu, zatim obaveza za primljenu tuđu robu i materijal, obaveza za hartije od vrednosti van prometa, obaveza za avale i ostale garancije, kao i ostalu vanbilansnu pasivu.

  1. ORGANIZACIJA I SPROVOĐENJE GODIŠNJEG POPISA

Broj i vrste popisnih komisija

Rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava, odnosno lice koje rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlasti, posebnim aktom, na primer rešenjem ili odlukom utvrđuje potreban broj popisnih komisija.

Broj popisnih komisija zavisi od složenosti i organizacije rada korisnika budžetskih sredstava (na primer postojanje dislociranih poslovnih jedinica) i od obima, odnosno veličine korisnika budžetskih sredstava.

Ako se radi o malom korisniku budžetskih sredstava može se obrazuje i samo jedna popisna komisija. U praksi je najčešći slučaj da se obrazuju dve popisne komisije, odnosno popisna komisija za:

  • nefinansijsku imovinu (nepokretnosti, oprema i sitan inventar)
  • finansijsku imovinu i obaveze (novčana sredstava, bonovi, dati i primljeni depoziti, dati i primljeni avansni, finansijski plasmani, potraživanja i obaveze).

Ukoliko korisnik budžetskih sredstava ima zalihe materijala i robe, oni su takođe predmet popisa, i ako se radi o značajnoj, brojnoj ili raznovrsnoj imovini poželjno je da se obrazuje posebna popisna komisija za zalihe.

Ukoliko korisnik budžetskih sredstava raspolaže tuđom imovinom, koja mu je data na korišćenje, odnosno koja se u trenutku popisa, u skladu sa validnom dokumentacijom, nalazi na korišćenju kod korisnika koji vrši popis, takođe i tuđa imovina treba da se popiše.

Tuđu imovinu najčešće popisuje već obrazovana komisija za popis (ne obrazuje se posebna komisija), s tim da se popisuje na posebnim popisnim listama, koje se po usvajanju Izveštaja o izvršenom popisu, dostavljaju subjektu od kojeg je tuđa imovina dobijena na korišćenje.

Obrazovanje Centralne popisne komisije (mogućnost, ne i obaveza)

Kada se obrazuje veći broj popisnih komisija u cilju koordinacije rada svih popisnih komisija, prema članu 6. Pravilnika o popisu, rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava može (ali ne mora) obrazovati i Centralnu popisnu komisiju.

U toku popisa Centralna popisna komisija, prema istom članu Pravilnika o popisu, obavlja sledeće poslove:

  • koordinira radom svih popisnih komisija;
  • utvrđuje da li su popisne komisije blagovremeno donele plan rada;
  • utvrđuje da li su popisne komisije na vreme započele i završile popis i prati njihov rad u toku popisa;
  • utvrđuje da li su izvršene pripreme za popis od strane svih učesnika u obavljanju poslova popisa (popisne komisije, lica koja su zadužena za rukovanje imovinom, knjigovodstva i računopolagača);
  • preduzima druge radnje neophodne za vršenje popisa imovine i obaveza u skladu sa propisima.

Centralna popisna komisija proverava tačnost obavljenog popisa, a o svim nepravilnostima koje utvrdi obaveštava rukovodioca korisnika budžetskih sredstava, i to isključivo pisanim putem.

  • Centralna komisija za popis obrazuje se kada ima više popisnih komisija, sa zadatkom da:
  • koordinira rad popisnih komisija,
  • vodi računa o ispravnosti sprovođenja popisa,
  • vodi računa da se popis završi do predviđenog roka.

Donišenje akta o obrazovanju popisne komisije (struktura i sastav popisnih komisija)

Kao što smo prethodno već rekli, rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava, odnosno lice koje rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlasti posebnim aktom, na primer rešenjem ili odlukom utvrđuje potreban broj popisnih komisija. S tim u vezi, rukovodilac odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava, odnosno lice koje rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlasti pored potrebnog broja popisnih komisija, takođe utvrđuje sastav i strukturu svake popisne komisije pojedinačno. Navedena pitanja rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava uređuje internim aktom, npr. Rešenjem o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija.

Rešenjem o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija, prema članu 6. Pravilnika o popisu, za svaku popisnu komisiju određuje se:

  • predmet popisa popisne komisije;
  • broj članova popisne komisije,
  • predsednik popisne komisije,
  • zamenik predsednika popisne komisije,
  • članovi i zamenici članova popisne komisije,
  • rok za dostavljanje izveštaja o izvršenom popisu od strane svake komisije pojedinačno.

Za redovan godišnji popis imovine i obaveza, Rešenje o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija, donosi se najkasnije do 1. decembra tekuće godine.

Napomena:

  • Prilikom određivanja broja članova popisne komisije, u skladu sa zahtevima i principima odlučivanja poželjno da svaka popisna komisija ima neparan broj članova.
  • U cilju zaštite kontinuiteta i sigurnosti rada popisne komisije neophodno je da predsednik i svaki član popisne komisije ima svog zamenika.
  • Broj popisnih komisija i broj članova popisnih komisija propisima nije uređen i utvrđuje se zavisno od konkretnih protreba korisnika, što je stvar procene rukovodioca, odnosno funkcionera korisnika budžetskih sredstava, odnosno lica koje rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlasti.

Lica koja se imenuju u sastav popisne komisije (bilo da je reč o predseniku, zameniku predsednika, članovima, ili zamenicima članova) biraju se iz reda zaposlenih, poštujući ograničenje da se u sastav popisne komisije ne imenuju lica koja su neposredno odgovorna za predmet popisa, u cilju zaštite objektivnosti sprovođenja popisa.

Naime, u skladu sa članom 7. Pravilnika o popisu, predsednik i članovi popisne komisije i njihovi zamenici ne mogu biti lica koja su odgovorna za rukovanje imovinom koja se popisuje i njihovi neposredni rukovodioci, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te imovine. Ovaj važan zahtev, odnosno ograničenje proizilazi i iz člana 16, stav 8. Uredbe o budžetskom računovodstvu, gde je predviđeno da se funkcije odgovornosti, sprovođenja i kontrole ne mogu međusobno poklapati.

Bliže objašnjenje prethodno iznetog zateva dalo je i MF RS, mišljenjem broj: 011-00-465/2016-04 od 9.5.2016. godine, koje iako se odnosi na subjekte privatnog sektora, u ovom delu analogno može primeniti i kod korisnika budžetskih sredstava, a čiji deo prenosimo u nastavku:

”da u komisiju za popis ne mogu biti određena lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su zadužena za imovinu koja se popisuje. Ukoliko bi navedena lica bila direktno uključena u rad komisije za popis, tako izvršen popis ne bi se mogao smatrati validnim sa aspekta primene Zakona, odnosno Pravilnika”.

Takođe, pored nepristrasnosti birani članovi popisne komisije treba da zadovolje zahtev stručnosti, u smislu da su stručno, odgovorno i savesno popisuju sredstva i da imaju potrebna znanja i isklustvo za pouzdano sagledavanje i procenu stanja i kvaliteta predmeta popisa.

Napomena:

  • Komisija za popis može angažovati veštaka za procenu kvaliteta i vrednosti pojedinih oblika imovine i obaveza uz odobrenje odnosno odluku nadležnog organa pravnog lica. Treba voditi računa da troškovi angažovanja stručnih lica ne prevazilaze troškove koji po osnovu njihovog angažovanja proizilaze. To znači da angažovanje stručnih lica treba da bude materijalno opravdano.

Rešenje o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija dostavlja se svim članovima popisne komisije.

Takođe, pre početka popisa neophodno je da se Rešenje o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija, kao i plan rada popisnih komisija (o čemu će više reči biti u nastavku) dostave internom revizoru (ako ga ima), kao i nadzornom odboru korisnika budžetskih sredstava.

U nastavku dajemo primer (Model) Rešenja o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija.

MODEL

Na osnovu člana ______ Pravilnika o organizaciji budžetskog računovodstva, a u skladu sa članom 18. Uredbe o budžetskom računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020) i članom …. Pravilnika o vršenju popisa rukovodilac korisnika budžetskih sredstava, ___________, JBKJS ______, na sednici održanoj dana __________ 20______ godine, donosi:

REŠENJE O SPROVOĐENJU POPISA I OBRAZOVANJU POPISNIH KOMISIJA

  1. Sa stanjem na dan 31. decembra 20____. godine, izvršiti redovan popis imovine i obaveza, i to:

– nefinansijske imovine (nematerijalnih ulaganja, nepokretnosti i opreme),

– zaliha potrošnog materijala i sitnog invetara,

– kratkoročnih i dugoročnih potraživanja i finansijskih plasmana,

– novčanih sredstava i gotovinskih ekvivalenata,

– kratkoročnih i dugoročnih obaveza,

– vremenskih razgraničenja, datih i primljenih avansa, datih i primljenih depozita

2. Popis imovine i obaveza, iz tačke 1. izvršiće dve popisne komisije, i to:

2.1. Popisna komisija za popis nefinansijske imovine i zaliha, koju čine:

______________, predsednik komisije

______________, zamenik

______________, član komisije

______________, zamenik

______________, član komisije

______________, zamenik

2.2. Popisna komisija za popis finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza, novčanih sredstava i ekvivalenata, koju čine:

______________, predsednik komisije

______________, zamenik

______________, član komisije

______________, zamenik

______________, član komisije

______________, zamenik

3. Popis nefinansijske imovine i zaliha sprovodi se u periodu od ____ do ____ (treba voditi računa da se Izveštaj o izvršenom popisu nefinansijske imovine dostavlja najkasnije do 25. januara naredne godine).

4. Popis finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza, novčanih sredstava i ekvivalenata sprovodi se u periodu od ____ do ____ (treba voditi računa da se Izveštaj o izvršenom popisu finansijske imovine dostavlja najkasnije do 15. februara naredne godine).

5. Svaka popisna komisija dužna je da pre početka popisa utvrdi plan rada po kome će sprovoditi popis, a kojeg treba da dostavi Centralnoj popisnoj komisiji (ako je obrazovana), ili rukovodiocu, odnosno funkcioneru korisnika budžetskih sredstava, odnosno licu koje je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlastio za sprovođenje popisa (ako Centralna popisna komisija nije obrazovana), kao i internoj reviziji (ako je ima).

6. Svaka popisna komisija dužna je da sastavi Izveštaj popisne komisije o izvršenom popisu, sa predlogom rešenja (za predmet koji popisuje), a kojeg dostavlja Centralnoj popisnoj komisiji (ako je obrazovana), ili rukovodiocu, odnosno funkcioneru korisnika budžetskih sredstava, odnosno licu koje je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlastio za sprovođenje popisa (ako Centralna popisna komisija nije obrazovana), kao i internoj reviziji (ako je ima).

7. Izveštaj popisne komisije o izvršenom popisu, sa predlogom rešenja (za predmet koji popisuje), iz tačke 6. ovog Rešenja, za nefinansijsku imovinu i zalihe dostavlja se do ____ (a najkasnije do 25. januara naredne godine), a za finansijsku imovinu dostavlja se do ____ (a najkasnije do 15. februara naredne godine).

8. Centralna popisna komisija (ako je obrazovana) ima obavezu da prikupi izveštaje o izvršenom popisu svih popisnih komisija, sa predlogom rešenja i da sastavi Konačan izveštaj o izvršenom popisu, sa predlogom rešenja, koji dostavlja rukovodiocu, odnosno funkcioneru korisnika budžetskih sredstava, odnosno licu koje je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlastio za sprovođenje popisa, kao i internoj reviziji (ako je ima).

9. Centralna popisna komisija (ako je obrazovana) ima obavezu da sastavi Konačan izveštaj o izvršenom popisu, sa predlogom rešenja, iz tačke 8. ovog Rešenja, do _____ (a najkasnije do 25. februara naredne godine).

10. Izveštaj popisne komisije o izvršenom popisu, sa predlogom rešenja (za predmet koji popisuje), iz tačke 7. ovog Rešenja, kada nije obrazovana Centralna popisna komisija, dostavlja predsenik popisne komisije.

11. Kontrolu pripreme za popis imovine i obaveza i kontrolu sprovođenja popisa vrši rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava, odnosno lice koje je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlastio za sprovođenje popisa, kao i interna revizija (ako je ima).

12. Ovo Rešenje dostaviti:

  • svim članovima i zamenicima članova komisija,
  • rukovodiocu, odnosno funkcioneru korisnika budžetskih sredstava, odnosno licu koje je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlastio za sprovođenje popisa,
  • Službi računovodstva,
  • internoj reviziji (ako je ima),
  • arhivi.

U ______________, dana 20 _____ godine

Rukovodilac, odnosno funkcioner,

odnosno lice ovlašćeno za sprovođenje popisa

______________________

Plan rada popisne komisije

U skladu sa članom 8. Pravilnika o popisu, popisna komisija je dužna da sastavi plan rada po kojem će vršiti popis. Plan rada svake popisne komisije obavezno treba da sadrži:

  • sve radnje koje će se vršiti pre i tokom popisa;
  • rok do koga se svaka radnja koju sprovodi popisna komisija treba da se završi;
  • način na koji će se postupak popisa sprovoditi, prilagođeno predmetu popisa;
  • kontrolne mehanizme i postupke kojima će se obezbediti tačnost sprovedenog popisa i očuvanje stabilnosti i kontinuiteta rada;

Plan rada popisne komisije obavezno sadrži:

  • datum početka popisa i rok do kojeg se treba obaviti popis odnosne kategorije imovine i vrednosni popis potraživanja, obaveza i drugo, odnosno popis na određenom popisnom mestu;
  • vreme rada u redovnom radnom vremenu i da li će se raditi prekovremeno i u dane nedeljnog odmora, odnosno u dane državnih praznika;
  • potrebnu radnu snagu za obavljanje popisa;
  • potrebne vage i druge merne instrumente za popis imovine i utvrđivanje njihove ispravnosti;
  • rok za unošenje u popisne liste knjigovodstvenog stanja i utvrđivanje razlika između knjigovodstvenog i stvarnog stanja, odnosno rok za utvrđivanje viškova i manjkova imovine;
  • rok za obračun vrednosti imovine u popisnim listama;
  • vreme potrebno za ispitivanje uzroka nastalih viškova, odnosno manjkova imovine utvrđenih popisom kao i rok za sastavljanje konačnog zapisnika sa manjkovima i viškovima;
  • rok za izradu izveštaja o popisu s predlogom za likvidaciju utvrđenih razlika, odnosno za preduzimanje drugih mera.

Popisna komisija je dužna da računopolagača obavesti o vremenu i mestu vršenja popisa.

Plan rada za redovan godišnji popis donosi se najkasnije do 10. decembra tekuće godine za koju se obavlja popis.

Planovi rada svih popisnih komisija međusobno treba da budu usklađeni, u smislu da između pojedinih popisnih komisija budu usklađeni:

  • rokovi rada
  • radno vreme, kao i
  • načina sprovođenja popisa.

Plan rada predsednik svake popisne komisije treba da dostavi:

  • rukovodiocu, odnosno funkcioneru korisnika budžetskih sredstava, odnosno licu koje je ovlašćeno za sprovođenje popisa;
  • Centralnoj popisnoj komisiji (ako je obrazovana), kao i
  • internoj reviziji (ako je ima).

Kao što smo prethodno već pomenuli bitno je istaći da je, prema članu 6. Pravilnika o popisu, precizirano da je za tačnost vršenja popisa odgovorna popisna komisija.

S tim u vezi, pod tačnoću vršenja popisa, u delu za koji su odgovarni članovi popisne komisije smatra se:

  • obezbeđenje potpunosti popisa, u cilju popisivanja svih elemenata, odnosno segmenata predmeta popisa, kako bi se obezbedila potpunost i sveobuhvatnost popisa;
  • obezbeđenje verodostojnosti i objektivnosti sagledavanja i procene onih elemenata, odnosno segmenata predmeta popisa čije popisivanje zahteva procenu i vrednovanje;
  • objektivnost, odnosno nepristrasnost i profesionalnost u radu
  • zalaganje i radno angažovanje.
  • Za tačnost vršenja popisa odgovorna je popisna komisija, a kontrolu tačnosti sprovođenja popisa, unutar popisne komisije, vrši predsednik popisne komisije, a zatim i Centralna popisna komisija (ako je obrazovana), kao i interna revizija (ako je ima).

U nastavku dajemo primer (Model) Plana rada popisne komisije.

MODEL

U skladu sa tačkom 5. Rešenja o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija, Popisna komisija _____________ formirana pod tačkom 2.1. Rešenja o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija donosi:

PLAN RADA SPROVĐENJA POPISA U 20 _____ GODINI

  1. Članovi Popisne komisije će ___ dana 20__. godine, a pre početka popisa, proveriti da li su obavljene pripremne radnje za popis.
  2. Popisna komisija će se dana ________ 20__. godine (pre početka popisa) sastati i obaviti sledeće:
  • proveriti da li su obezbeđena tehnička sredstva i svi preduslovi za sprovođenje popisa,
  • od knjigovodstva potrebne preuzeti popisne liste i druge pomoćne obrasce i materijale.
  1. Popisna komisija će se dana ________ 20__. godine, početi sa radom, od ____ do ____ sati, svakog radnog dana, do završetka popisa, a najkasnije do _____ 20__. godine (treba voditi računa o definisanom roku iz tačke 3. Rešenja o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija)
  2. Najkasnije do 20__. godine, popisna komisija će utvrditi razlike po popisu i uzroke njihovog nastanka.
  3. Popisna komisija će obezbediti pisane izjave odgovornih lica o uzrocima utvrđenih odstupanja po popisu.
  4. Najkasnije do 20__. godine, popisna komisija će proceniti vrednost utvrđenih viškova i utvrditi procenu manjkova za koja prema predlogu idu na teret odgovornih lica.
  5. Najkasnije do 20__. godine, popisna komisija će sačiniti pregled i spisak svih popisnih lista i priložiti specifikaciju formiranu prilikom popisa.
  6. Najkasnije do 20__. godine, popisna komisija će sačiniti Izveštaj o izvršenom popisu, sa predlogom rešenja, u skladu sa tačkom 7. Rešenja o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija
  7. Najkasnije do 20__. godine, popisna komisija će predati Izveštaj o izvršenom popisu, sa predlogom rešenja uz popisne liste predsedniku Centralne komisije za popis (ako je obrazovana), ili rukovodiocu, odnosno funkcioneru korisnika budžetskih sredstava, odnosno licu koje je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlastio za sprovođenje popisa, kao i internoj reviziji (ako je ima).
  8. Ovaj Plan rada dostaviti:
  • svim članovima i zamenicima članova komisija,
  • rukovodiocu, odnosno funkcioneru korisnika budžetskih sredstava, odnosno licu koje je rukovodilac, odnosno funkcioner korisnika budžetskih sredstava ovlastio za sprovođenje popisa,
  • Službi računovodstva,
  • internoj reviziji (ako je ima),
  • arhivi.

U ______________, dana 20 _____ godine

Predsednik Popisne komisije   
__________________________

Aktivnosti, odnosno poslovi koje članovi popisnih komisija sprovode u postupku popisa

Prema članu 9. Pravilnika o popisu, pre početka popisa, popisnoj komisiji dostavljaju se popisne liste sa upisanim podacima (nomenklaturni broj, naziv i vrsta, jedinica mere i eventualno neki drugi podaci, osim podataka o količini i vrednosti predmeta popisa). Navedene podatke dostavlja služba računovodstva, odnosno šef računovodstva.

U tom smislu služba računovodstva za popis se tako što pre popisa treba da izvrši usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom. Potom, služba računovodstva priprema potrebne popisne liste i dostavlja ih popisnim komisijama, sa sledećim podacima:

  • nomenklaturni broj,
  • naziv i vrstu imovine koja se popisuje,
  • jedinicu mere imovine koja se popisuje.

Podaci iz knjigovodstva, odnosno iz odgovarajućih evidencija o količinama, ne mogu se davati komisijama za popis pre upisivanja stvarnog stanja u popisne liste i pre nego što članovi popisnih komisija potpišu popisne liste.

Računopolagači su dužni da pripreme popisno mesto odnosno da srede i klasifikuju (po vrstama i dimenzijama sa odgovarajućim nomenklaturnim karticama) imovinu koja je predmet popisa, da bi ih maksimalno učinili dostupnim popisivačima, a radi lakšeg, bržeg i pravilnijeg popisivanja.

Aktivnosti i poslovi koje članovi popisnih komisija sprovode, prema članu 10. istog Pravilnika obuhvataju:

  • utvrđivanje stvarnih količina imovine koja se popisuje, i to: brojanjem, merenjem, procenom i sličnim postupcima, bližim opisivanjem popisane imovine i unošenjem tih podataka u popisne liste;
  • utvrđivanje stvarnog stanja na osnovu popisnih lista na popisnim mestima i tom prilikom se sačinjavaju dva primerka popisnih lista imovine od kojih se jedan primerak potpisan od strane popisne komisije i lica koje zadužuje imovinu u datom prostoru ostavlja na popisnom mestu kao zaduženje za stalnu imovinu koja se koristi, a drugi primerak predstavlja sastavni deo izveštaja o popisu;
  • evidentiranje u popisne liste naturalnih promena sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis;
  • evidentiranje o oštećenju imovine sa uočenim primedbama (evidentiranje kvalitativnih promena na stanju imovine);
  • dostavljanje posebnih popisnih lista za imovinu koja se nalazi kod drugih pravnih subjekata, na osnovu verodostojne dokumentacije;
  • popis gotovinskih ekvivalenata i gotovine u blagajni, hartije od vrednosti i stalnih sredstava plaćanja koji se vrši brojanjem prema apoenima i upisivanjem utvrđenih iznosa u posebne popisne liste; gotovina i hartije od vrednosti koje se nalaze na računima i depo-računima popisuju se na osnovu izvoda sa stanjem tih sredstava na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis;
  • popis finansijske imovine, osim finansijske imovine iz člana 10a ovog pravilnika i obaveza koji se vrši prema stanju u poslovnim knjigama;
  • sastavljanje izveštaja o izvršenom popisu, s predlogom za likvidaciju utvrđenih razlika, za rashodovanje dotrajale imovine, za otpis sumnjivih i spornih potraživanja, za otpis vrednosti imovine zbog umanjenog kvaliteta ili oštećenosti i za preduzimanje mera za otklanjanje slabosti i unapređenje poslovanja ustanove, kao i podnošenje nadležnom organu na razmatranje i usvajanje Izveštaja o popisu.

Popisna komisija u saradnji sa odgovarajućim stručnim službama ispituje i analizira utvrđene viškove i manjkove i uzroke njihovog nastajanja, a po potrebi uzima i izjave odgovornih lica.

Napomene:

  • Organizacija, odnosno plan rada popisne komisije treba da se sačini tako da obezbedi da se predmet godišnjeg popisa (šta god da je predmet popisa) sprovede sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se popis vrši.
  • Ako se zbog prirode predmeta popisa postupak popisa sprovodi pre 31. decembra (najčešće slučaj kod popisa postrojenja i opreme) neophodno je uključiti sve eventualne izmene koje se dese od dana kada je izvršen popis, pa do 31. decembra.
  • Ako se zbog prirode predmeta popisa postupak popisa sprovede posle 31. decembra (što je slučaj kod popisa potraživanja i obaveza) neophodno je stanje predmeta popisa prikazati da dan 31. decembra, dakle isključiti sve eventualne izmene na predmetu popisa koje su se desile posle 31. decembra.
  • Kada je obrazovana Centralna komisija za popis, sve popisne komisije dostavljaju izveštaj Centralnoj komisiji za popis koja na osnovu njih sačinjava zbirni izveštaj. Centralna komisija za popis dostavlja, internoj reviziji, pored svog izveštaja i izveštaje svih popisnih komisija.

Izveštaj o izvršenom popisu

Prema članu 11. stav 2. Pravilnika o popisu, popisna komisija sačinjava Izveštaj o izvršenom popisu, koji obavezno sadrži:

  • stvarno i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza;
  • razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;
  • uzroke nastalih razlika između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;
  • predlog načina rešavanja utvrđenih razlika (manjkova i viškova, način nadoknađivanja manjkova i evidentiranje viškova,
  • način za rešavanje pitanja imovine koja nije više za upotrebu,
  • primedbe i objašnjenja radnika koji rukuju imovinom, odnosno koji su zaduženi materijalnim i novčanim sredstvima (o utvrđenim razlikama),
  • izjave odgovornih lica koji rukuju imovinom, njihove primedbe i objašnjenja u vezi sa nastalim manjkom imovine
  • druge primedbe i predloge popisne komisije u vezi sa popisom, uz koji se prilaže popisna lista i dokumentacija koja je služila za sastavljanje popisne liste.

Izveštaj o izvršenom popisu nefinansijske imovine za prethodnu godinu, popisna komisija dostavalja Centralnoj popisnoj komisiji (ako je obrazovana), najkasnije do 25. januara naredne godine.

Izveštaj o izvršenom popisu finansijske imovine i obaveza za prethodnu godinu, popisna komisija dostavlja Centralnoj popisnoj komisiji (ako je obrazovana), najkasnije do 15. februara naredne godine.

Centralna popisna komisija sačinjava Konačan Izveštaj o izvršenom popisu sa predlogom rešenja i dostavlja najkasnije do 25. februara naredne godine ovlašćenom licu (rukovodiocu, odnosno direktoru), radi usvajanja i odlučivanja po utvrđenim odstupanjima, kao i internoj reviziji.

Ukoliko u ustanovi nije obrazovana Centralna popisna komisija predsednik popisne komisije obavezan je da Izveštaj o izvršenom popisu sa predlogom rešenja dostavi ovlašćenom licu, dakle rukovodiocu ustanove, kao i internoj reviziji u istim rokovima.

Napomene:

  • Popis opreme podrazumeva proveru inventarnog broja, mesta gde se oprema nalazi, naziva opreme, fizičkog stanja, dodatnih ulaganja ili oštećenja;
  • Utvrđene stvarne količine po popisu unose se u popisne liste;
  • Oštećena ili zastarela imovina popisuje se u posebnim popisnim listama; 
  • Za tačnost izvršenog popisa i Izveštaja o izvršenom popisu odgovorni su svi članovi popisnih komisija.

U nastavku dajemo primer (Model) Izveštaja popisne komisije.

MODEL

U skladu sa tačkom 7. Rešenja o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija, a prema članu 8. Plana rada sprovđenja popisa u 20 _____ godinu Popisna komisija za nefinansijsku imovinu i zalihe formirana prema tački 2.1. Rešenja o sprovođenju popisa i obrazovanju popisnih komisija donosi:

IZVEŠTAJ POPISNE KOMISIJE O IZVRŠENOM POPISU NEFINANSIJSKE IMOVINE I ZALIHA U 20_____ GODINI

O izvršenom popisu nefinansijske imovine i zaliha i o utvrđenom stvarnom stanju prilikom popisa podnosimo sledeći izveštaj:

1. Popis je obavljen u vremenu od ____ do ____ 20_____. godine u prisustvu svih članova Popisne komisije i odgovornih lica – računopolagača.

2. Popisane su sledeće nefinansijske imovine:

a) osnovnih sredstava, koja se u knjigovodstvu vode na kontima grupe 011000, 012000, 013000, 014000, 015000 i 016000, za koja je odgovoran računopolagač _____________________________________________ .

b) materijala, sitnog inventara, nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe, koji se u knjigovodstvu vodi na kontima grupe 021000 i 022000, za koje je odgovoran računopolagač _______________________________ . 

3. Prilikom popisa zaliha potrošnog materijala “….” utvrđeno je smanjenje kvaliteta. Zalihe smanjenog kvaliteta popisane su u posebnoj popisnoj listi koja se daje u prilogu. Popisna komisija predlaže da se utvrđeni manjkovi knjiže na teret korisnika budžetskih sredstava do visine utvrđenih normativa kala, rastura i loma knjiže na teret rashoda, a manjkovi iznad normativa na teret odgovornog računopolagača u količinama i vrednostima kao što je navedeno u posebnom obračunu. 

4. Prilikom popisivanja konstatovano je da oprema ….. nije više za upotrebu. Nabavna vrednost opreme, koja se predlaže za rashod iznosi ……………………. dinara, a ispravka vrednosti ………………. dinara. Predlaže se da sadašnja vrednost rashodovane opreme, rashoduje na teret ustanove. 

5. Prilikom popisivanja utvrđen je manjak sitnog inventara čija je vrednost …………………… dinara. Predlaže se da utvrđeni manjak ide na teret zaduženog lica.

7. Popisna komisija za popis smatra da su smeštaj i manipulacija materijala i gotovih proizvoda organizovana u skladu sa aktom ustanove.

8. Uz Izveštaj Popisne komisije za popis dostavljamo sledeći materijal:

  • popisne liste nefinansijske imovine i zaliha,
  • specifikacije za pozicije na kojima je ispravljeno stvarno stanje utvrđeno na dan popisa za nastale promene od toga dana do 31. decembra _____ godine,
  • izjava odgovornog lica – računopolagača o uzrocima razlike,
  • posebna popisna lista za materijal kome je umanjena vrednost,
  • specifikacije, beleške i drugi materijal sačinjen prilikom popisa.

Članovi Popisne komisije,

1. ____________________

2. ____________________

3. ____________________

Usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu

U skladu sa članom 13. Pravilnika o popisu, ovlašćeno lice vršioca popisa, odnosno organ upravljanja na senici koja se tim povodom sazvana, razmatra Izveštaj o izvršenom popisu i donosi akt o usvajanju izveštaja.

Ova nadležnost organa upravljanja utvrđena je matičnim zakonom koji reguliše poslovnu delatnost ustanove prema kojoj organ upravljanja, između ostalog usvaja Izveštaj o poslovanju, kao i godišnji godišnji finansijski izveštaj – završni račun.

Razmatranje Izveštaja o izvršenom popisu podrazumeva da organ upravljanja u prisustvu predsednika popisne komisije i rukovodioca računovodstva odlučuje o predlozima popisne komisije, kao što su način knjiženja manjkova i viškova, rashodovanju dotrajalih sredstava i o drugim pitanjima vezanim za popis imovine i obaveza, posle čega ako se slaže usvaja taj izveštaj.

S druge strane, ako Izveštaj o izvršenom popisu sadrži propuste i nepravilnosti, taj izveštaj se vraća Centralnoj popisnoj komisiji, odnosno popisnoj komisiji na doradu i određuje primereni rok za dostavljanje novog izveštaja.

Izveštaj o izvršenom popisu i akt o usvajanju izveštaja dostavlja se na knjiženje, radi usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.

U skladu sa članom 16. Uredbe o budžetskom računovodstvu, knjiženje utvrđenih razlika po popisu sprovodi se istog, odnosno najkasnije narednog dana od dana dobijanja računovodstvene isprave, što je u konkretnom slučaju usvojeni Izveštajaj o izvršenom popisu.

U nastavku dajemo primer (Model) Rešenja (Odluke) o usvojenom Izveštaju o izvršenom popisu za 20_____. godinu

MODEL

Rešenje (Odluka) o usvajanju Izveštaja o izvršenom popisu za 20_____. godinu

U skadu sa članom … zakona kojim se reguliše poslovna delatnost ustanove, a prema članu _____ Statuta ustanove organ upravljanja ____________ na sednici održanoj ____ ___________. godine, u cilju usvajanja Izveštaja o izvršenom popisu za 20_____. godinu donosi:

ODLUKU – REŠENJE O IZVRŠENOM POPISU ZA 20_____. GODINU

1. Utvrđene manjkove i viškove iskazane u popisnim listama knjigovodstveno treba evidentirati na sledeći način:

a) Višak od   ________ din. u korist izvora sredstava finansiranja,

b) Manjak od _______ din. na teret odgovornog računopolagača,

c) Manjak od _______ din. na teret korisnika javnih sredstava.

2. Sumnjiva, sporna i nenaplativa potraživanja otpisati preko ispravke vrednosti – direktnog otpisa u iznosu od ______ din.

3. Zalihama gotovih proizvoda i robe kojima je rok upotrebe protekao smanjuje se vrednost za ______ din.

4. Manjkovi koji su nastali zbog kala, rastura i loma su u granicama utvrđenih normativa.

7. Odgovorna lica – računopolagače, kojima su ovom odlukom manjkovi stavljeni na teret, pozvaće se u roku od 30 dana od dana donošenja ovog Rešenja (odluke) radi namira dugovanja. Posle isteka ovog roka biće preduzete mere za prinudnu naplatu u skladu sa zakonom.

8. Rešenje (Odluka) o usvajanju Izveštaja o izvršenom popisu za 20_____. godinu zajedno sa izveštajima popisnih komisija i popisnim listama, dostaviti računovodstvenoj službi najkasnije do ________ 20___. godine.

Ovlašćeno lice            
 __________________________

ROKOVNIK POSLOVNIH OBAVEZA U VEZI SPROVOĐENJA GODIŠNJEG POPISA

  • Sednici organa upravljanja na kojoj se usvaja Rešenje (Odluka) o usvojenom Izveštaju o izvršenom popisu za 20_____. godinu prisustvuju svi predsednici popisnih komisija i šef računovodstva.
  • Vršioci popisa dužni su da popis i usklađivanje stanja nefinansijske imovine vrše sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis.
  • Vršioci popisa dužni su da usaglašavanje finansijske imovine i obaveza vrše sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis.
  • Imovina drugih pravnih subjekata koja se u trenutku popisa, u skladu sa validnom dokumentacijom, nalazi na korišćenju kod vršioca popisa evidentira se na posebnim popisnim listama, koje se dostavljaju tom pravnom subjektu.
  • Za redovan godišnji popis imovine i obaveza, akt o obrazovanju popisne komisije donosi se najkasnije do 1. decembra tekuće godine.
  • Plan rada za redovan godišnji popis donosi se najkasnije do 10. decembra tekuće godine za koju se obavlja popis i dostavlja se ovlašćenom licu vršioca popisa.
  • Izveštaj o izvršenom popisu nefinansijske imovine za prethodnu godinu, popisna komisija dostavlja Centralnoj popisnoj komisiji (ukoliko je ista obrazovana), najkasnije do 25. januara naredne godine.
  • Izveštaj o izvršenom popisu finansijske imovine i obaveza za prethodnu godinu, popisna komisija dostavlja Centralnoj popisnoj komisiji (ukoliko je ista obrazovana), najkasnije do 15. februara naredne godine.
  • Centralna popisna komisija sačinjava konačan Izveštaj o izvršenom popisu sa predlogom rešenja i dostavlja najkasnije do 25. februara naredne godine ovlašćenom licu, radi usvajanja i odlučivanja po utvrđenim odstupanjima, kao i internoj reviziji.

PLAN AKTIVNOSTI ZA USPOSTAVLJANJE, ODRŽAVANJE I REDOVNO AŽURIRANJE FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE

Koraci:

1. Organizacija analize finansijskog upravljanja i kontrole;

2. Priprema akcionog plana;

3. Samoocenjivanje trenutne situacije;

4. Segmentacija organizacije;

5. Procena rizika;

6. Analiza sistema internih kontrola;

7. Korektivne aktivnosti;

8. Izveštavanje o finansijskom upravljanju i kontroli.

* * *

Hijerarhija plana aktivnosti za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje finansijskog upravljanja i kontrole

Koraci – 6

Sistem 6 – 1

Podsistem 6 – 1 – 1

Aktivnost 6 – 1 – 1 – 1

Operacije i zadaci 6 – 1 – 1 – 1 – 1

          (šta/predmet, rok, odgovorno lice, rizici, kontrolne aktivnosti, rezultat/efekat)

* * *

Korak 6 – Analiza sistema internih kontrola

Sistem: 6-1 – Izveštavanje i računovodstvo

Podsistem: 6-1-1 Popis

Aktivnost: 6-1-1-1: Popis osnovnih sredstava

Aktivnost: 6-1-1-2: Popis sitnog inventara

Aktivnost: 6-1-1-3: Popis zaliha

Aktivnost: 6-1-1-4: Popis potraživanja i obaveza

Aktivnost: 6-1-1-5: Popis finansijske imovine

* * *

Ključni cilj aktivnosti Podsistema 6-1-1 Popis:

Podrška kvalitetnom ispravnom i pravovremenom obavljanju aktivnosti ……………………… (od 6-1-1-1 do 6-1-1-5) uz poštovanje zakonskih propisa.

Ciljevi aktivnosti Podsistema 6-1-1 Popis:

– Obezbediti da su ispunjeni uslovi za otpočinjanje aktivnosti;

– Obezbediti da se aktivnosti sprovode zakonito;

– Obezbediti da se izveštaj o izvršenim aktivnostima usvaja od strane nadležnih organa;

– Obezbediti poštovanje propisanih rokova

– Obezbediti istinite, potpune i tačne informacije za knjiženje

Planirani okvir za sprovođenje aktivnosti Podsistema 6-1-1 Popis:

– Utvrđivanje i snimanje Podsistema 6-1-1 Popis

– Utvrđivanje operacija i zadataka unutar aktivnosti

– Utvrđivanje predmeta operacija i zadataka unutar aktivnosti

– Utvrđivanje nosilaca rizika/nadležnosti po operacijama i zadacima

– Utvrđivanje rokova po operacijama i zadacima

– Utvrđivanje i procena rizika po operacijama i zadacima

– Utvrđivanje i procena kontrola po operacijama i zadacima

* * *

Upitnik za proveru tačnosti sprovođenja operacija i zadataka unutar Podsistema: 6-1-1 Popis

  • Da li se poslovne knjige zaključuju posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija i obračuna na kraju budžetske godine, odnosno u toku budžetske godine, u slučaju statusnih promena, prestanka poslovanja i drugim slučajevima?
  • Da li se poslovne knjige zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja?
  • Da li se usklađivanje evidencija i stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom, vrši pre popisa imovine i obaveza i pre pripreme finansijskih izveštaja?
  • Da li se usklađivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji korisnika budžetskih sredstava sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom, vrši na kraju budžetske godine, sa stanjem na dan 31. decembar tekuće godine?
  • Da li se vrše redovni popisi imovine i obaveza na kraju budžetske godine za koju se pripremaju finansijski izveštaji?
  • Da li rukovodilac formira komisije za popis, postavlja članove Komisije i utvrđuje rok za donošenje Izveštaja o popisu?
  • Da li popisne liste potpisuju članovi Komisije i pripremaju izveštaje o popisu?
  • Da li Izveštaje o popisu pripremaju članovi Komisije?
  • Da li konačni Izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza donosi i potpisuje rukovodilac u roku propisanom internom regulativom i pre usklađivanja sa stvarnim stanjem?
  • Da li blagovremeno podnosite dužnicima listu potraživanja?
  • Da li blagovremeno odgovarate poveriocima?
  • Da li vršite usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem u skladu sa Uredbom o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini, kao i propisom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem koji propisuje ministar finansija?

PRILOG – IZRADA PISANIH PROCEDURA ZA POJEDINE POSLOVNE PROCESE
PROCEDURA: SPROVOĐENJE REDOVNOG GODIŠNJEG POPISA

Obrazac: 1

AKTIVNOSTI U OKVIRU PROCESA

Organizaciona jedinica:

Šifra organizacione jedinice: ……………………………………………………………..

Rukovodilac organizacione jedinice: ……………………………………………..

Šifra poslovne procedure: …………………………………………………………………..

Zakonski osnov: 

– Zakon o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 (ispr.), 108/2013, 142/2014, 68/2015 (dr. zakon), 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 118/2021 (dr. zakon), 138/2022 I 92/2023)

– Uredba o budžetskom računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

– Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Službeni glasnik RS”, br. 33/2015 i 101/2018)

– Pravilnik o organizaciji računovodstva – interni akt

Obrazac: 2

MAPA POSLOVNOG PROCESA – DOKUMENTACIJA O PROCESU

Organizaciona jedinica: …………………………………………………………..

Rukovodilac organizacione jedinice: ………………………………………….

Nosilac poslovnog procesa: ……………………………………………………

Naziv poslovnog procesa: Redovan godišnji popis

Cilj poslovnog procesa: Svođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje na dan 31. decembar tekuće godine

Šifra poslovne procedure: ………………………………………………………………..

Povezanost sa drugim procedurama:

– Usaglašavanje potraživanja i obaveza;

– Obračun amortizacije.

Aktivnost – 1: Obrazovanje popisnih komisija

Zadaci

Rok:

Odgovorno lice:

Efekat/dokumenta:

– Donošenje akta o obrazovanju popisnih komisija;

– Imenovanje odgovornog lica za vršenje popisa – predsednika popisne komisije;

– Imenovanje zamenika predsednika, članova i zamenika članova;

– Definisanje predmeta popisa;

– Definisanje krajnjeg roka za dostavljanje Izveštaja o izvršenom popisu;

– Definisanje krajnjeg roka za usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu; 

Napomena: Važećim propisima nije utvrđen krajnji rok za usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu tako da je neophodno da se taj rok utvdi internim aktom o organizacji računovodstva, pri čemu ne bi trebalo da bude duži od 20. februara naredne godine. 

– 1. novembar, najkasnije do 1. decembra

Rukovodilac korisnika

Dostavljanje akta o obrazovanju popisnih komisija:

– svim članovima komisije,

– ovlašćenom licu za vršenje popisa,

– službi računovodstva,

– internoj reviziji.

Rizici:

– U popisnoj komisiji ne mogu biti lica koja rukuju imovinom ili koja su za nju zadužena;

– Mora se obezbediti informisanost i komunikacija svih uključenih lica;

– Aktivnosti vršenja popisa moraju da budu jasne, dostupne i usklađene;

– Rokovi za sastavljanje i usvajanje izveštaja o popisu moraju da budu u okvirima predviđenim propisima.

Aktivnost – 2: Utvrđivanje plana rada popisnih komisija i rokovi izvršenja

Zadaci

Rok:

Odgovorno lice:

Efekat/dokumenta:

– Definisanje radnji koje čine popis i utvrđivanje rokova za svaku pojedinačno u okviru svake popisne komisije pojedinačno;

– Usklađivanje planova pojedinih popisnih komisija (u pogledu rokova, načina rada, predmeta popisa i sl.);

– Definisanje načina vršenja popisa po vrstama imovine;

– Dobijanje Vodiča za vršenje popisa.

Napomena: Pre početka rada članovi popisne komisije iz službe računovodstva treba da dobiju popisne liste sa nomenklaturnim brojem, nazivom, vrstom i jedinicom mere predmeta koji se popisuju (ali bez vrednosti i količine) – Vodič za vršenje popisa. 

– 10. novembar, a najkasnije do 10. decembra

Predsednik popisne
komisije

Plan rada popisne komisije dostavlja se:

– rukovodiocu korisnika,

– internoj reviziji,

– službi računovodstva.

Rizici:

– Da je utvrđen poptpun plan rada uključujući sva lica i svu imovinu korisnika;

– Da li su izvršene sve predradnje za vršenje popisa što podrazumeva proveru:

– da li je izvršeno usklađivanje pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom;

– da je izvršeno usklađivanje potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima;

– da li su izvršene pripremne radnje kojima je omogućeno olakšano vršenje popisa uključujući dostupnost svih neophodnih informacija (grupisanje, razvrstavanje, obeležavanje, obezbeđenje dokumentacije o tuđoj imovini i sl.). 

Aktivnost – 3: Sprovođenje popisa

Zadaci

Rok:

Odgovorno lice:

Efekat/dokumenta:

– Utvrđivanje stvarnih količina imovine vrši se brojanjem,
merenjem ili procenom;

– Popis opreme podrazumeva proveru inventarnog broja, mesta gde se oprema nalazi, naziva opreme, fizičkog stanja, dodatnih ulaganja ili oštećenja;

– Utvrđene stvarne količine po popisu unose se u popisne liste;

– Oštećena ili zastarela imovina popisuje se u posebnim popisnim listama;

– Imovina koja se nalazi na korišćenju (zakupu ili kod drugih pravnih lica) dostavlja se na posebnim popisnim listama na bazi raspoložive dokumentacije;

– Tuđa imovina dostavlja se u posebnim popisnim listama;

– Za procenu vrednosti pojedine imovine komisija može da angažuje veštaka, po odobrenju rukovodioca korisnika;

– Potraživanja i obaveze za koje su se stekli uslovi za otpis popisuju se u posebnim popisnim listama.

– Do roka predviđenog planom rada popisne komisije

Predsednik popisne komisije

Popisne liste sačinjavaju se u dva primerka:

– jedan primerak dostavlja se na popisnom mestu kao zaduženje lica koje njome rukuje;

– drugi primerak čini sastavni deo izveštaja o izvršenom popisu.

Rizici:

– da li je popisna komisija započela i završila popis u predviđenim rokovima;

– da li je popis potpuno i odgovorno sproveden;

– da li su popisne liste potpuno i tačno popunjene;

– da li su popisne liste potpisane od strane svih članova komisije i predsednika komisije;

– da li su popisne liste potpisane od strane rukovodioca imovine.

Aktivnost – 4: Sastavljanje Izveštaja o izvršenom popisu

Zadaci

Rok:

Odgovorno lice:

Efekat/dokumenta:

Izveštaj o izvršenom popisu sadrži:

– stvarno i knjigovodstveno stanje;

– utvrđene razlike;

– predlog komisije za popis o načinu svođenja razlika po popisu na stvarno stanje (manjkova, viškova, rashoda, otpisa
potraživanja i obaveza, pokretanja sudskih procesa);

– izjave lica koja rukuju, odnosno koja su zadužena za imovinu;

– dokumentaciju koja je služila za sprovođenje popisa.

Do roka predviđenog aktom o obrazovanju popisne komisije, ali ne duže od 25. januara za nefinansijsku imovinu, odnosno 15. februara za finansijsku imovinu (ako nije formirana Centralna popisna komisija)

*(29. januar za APV)

 

– Za tačnost vršenja popisa odgovorni su članovi popisne komisije;

– Za organizaciju i poštovanje rokova vršenja popisa odgovaran je rukovodilac korisnika;

Izveštaj o izvršenom popisu komisija za popis dostavlja:

– Rukovodiocu korisnika;

– Internoj reviziji.

Rizici:

– da li su popisne liste potpune – sva imovina i obaveze;

– da li je obuhvaćeno stanje imovine i obaveza na dan 31. decemar tekuće godine;

– da li Izveštaj o izvršenom popisu sadrži sve neophodne elemente izveštavanja, uključujući i predlog o likvidaciji utvrđenih razlika (manjkova i viškova);

– da li je izveštaj o izvršenom popisu dostavljen u predviđenom roku.

Aktivnost – 5: Usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu

Zadaci

Rok:

Odgovorno lice:

Efekat/dokumenta:

Organ upravljanja usvaja Izveštaj o izvršenom popisu.

Organ upravljanja ukoliko utvdi nepravilnosti i propuste u sprovođenju popisa vraća ga predsedniku popisne komisije na korigovanje, pri čemu se precizira dodatni rok za dostavljanje novog izveštaja.

Predsednik popisne komisije prisustvuje sednici na kojoj se vrši usvajanje izveštaja o izvršenom popisu. 

Izveštaj o izvršenom popisu usvaja se prema odluci rukovodioca o obrazovanju popisne komisije

Odgovorno lice (organ)

Izveštaj o izvršenom popisu zajedno za popisnim listama i odlukom o usvajanju popisa dostavlja se službi računovodstva, najkasnije u roku od 2 dana od dana usvajanja (član 16. Uredbe o budžetskom računovodstvu)

Rizici:

– Da li popisne liste sadrže predloge za eliminisanje utvrđenih razlika?

– Da li je izveštaj o izvršenom popisu usvojen u predviđenom roku?

Aktivnost – 6: Knjigovodstveno evidentiranje rezultata po popisu

Zadaci

Rok:

Odgovorno lice:

Efekat/dokumenta:

– Knjigovodstveno evidentiranje utvrđenih razlika po poisu;

– Obaveza izmirivanja manjkova od strane zaduženih lica po usvojenom izveštaju o popisu;

– Čuvanje i arhiviranje Izveštaja o izvršenom popisu – čuva se najmanje 10 godina u skladu sa članom 17. Uredbe o budžetskom računovodstvu

Istog, odnosno narednog dana od dana prijema usvojenog Izveštaja o izvršenom popisu

Za pravilno sprovođenje usaglašavanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem odgovoran je šef računovodstva

Usvojen izveštaj o popisu, kao i dokaz da je akt o usvajanju izveštaja o popisu dostavljen internoj reviziji , dostavlja se uz obrasce završnog računa (APV)

Rizici:

– Novčanom kaznom od 10.000 do 2.000.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice ako ne poštuje odredbe od 74-79a Zakona, prema članu 103. Zakona o budžetskom sistemu.

TRETMAN RASHODA I MANJAKA NEFINANSIJSKE I FINANSIJSKE IMOVINE KOD KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA – poreski aspekti

POJMOVNIK

  • Manjak je gubitak koji podrazumeva fizički nestanak dobara (potpuno ili delimično), dakle dobro realno ne postoji, i ako po knjigovodstvenoj evidenciji trebalo bi da je na stanju. Nastankom manjka dolazi do odstupanja knjigovodstvene vrednosti imovine, u odnosu na stvarnu, na način da je knjigovodstvena vrednost imovine veća u odnosu na vrednost koja zaista jeste, po popisu. Radi toga knjigovodstvenu vrednost imovine treba svesti, zapravo smanjiti za iznos manjka, na način i u visini utvrđenoj Izveštajem o usvojenom popisu. Uzroci nastanka manjkova su: šteta, krađa, nepažnja, vanredne okolnosti i sl.
  • Rashod je gubitak izazvan smanjenjem vrednosti dobara, a koji može da nastane:
  • pri manipulaciji dobrima (npr. pakovanje, skladištenje, transport i sl.),
  • kao posledica prirodnih uticaja (npr. kvarenje robe usled visokih temperatura),
  • kao posledica tehnološkog procesa (npr. u procesu proizvodnje), ili
  • kao posledica preduzimanja neophodnih radnji u postupku proizvodnje i prometa dobara.

Rashod, za razliku od manjka nije fizički nestanak dobra, već samo smanjenje njegove postojeće vrednosti, gde smanjenje vrednosti može nastati kao posledica oštećenja, kvara, nepažnje, zastarelosti, gubitka količine, mase, kvaliteta i sl.

  1. RASHOD I MANJAK DOBARA

Prema članu 4. stav 4. od tač. 1-3) Zakona o porezu na dodatu vrednost, sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se:

  • uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica (tzv. sopstvena potrošnja), gde spada i manjak dobara, osim
    • manjka koji se smatra rashodom na koji se ne plaća PDV u skladu sa Zakonom;
    • manjka koji se može pravdati višom silom ili drugim opravdanim razlogom (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i dr.), a koji se dokazuje aktom nadležnog organa, odnosno organizacije;
  • svaki drugi promet dobara bez naknade (gde na primer spada i davanje na poklon prethodno rashodovanog sredstva);
  • iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene prema Normativu rashoda, u skladu sa Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, broj 124/2004).

Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz člana 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (od tač. 1-3), smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom:

  • da je PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove,
  • da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa može odbiti, u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza, ili ne.

Bliže tumačnje navedene odredbe zakona tumači se mišljenjem MF RS, broj 413-00-337/2010-04 od 29.3.2010. godine čiji deo prenosimo u nastavku:

“…na manjak dobara koji se ne smatra manjkom dobara iz člana 3. stav 2. Pravilnika, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen pri uvozu, na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.”

  • Na manjak dobara obračunava se PDV ako je obveznik PDV-a prilikom nabavke ili proizvodnje dobara imao pravo na odbitak prethodnog PDV-a, srazmerno ili u celosti, nezavisno od toga da li je to pravo koristio, ili ne;
  • Na manjak dobara ne obračunava se PDV ako obveznik PDV-a prilikom nabavke ili proizvodnje dobara nije imao pravo na odbitak prethodnog PDV-a;
  • Na manjak dobara obračunava se PDV ako je dobro nabavljeno pre 1. januara 2005. godine (pre primene Zakona o porezu na porezu na dodatu vrednost) jer obveznik PDV-a u tom slučaju nije mogao da ima pravo na odbitak prethodnog poreza;

Napomena:

Bitno je napomenuti da se (isto tač. 2 i 3 Zakona o porezu na dodatu vrednost):

  • svaki drugi promet dobara bez naknade izjednačava sa prometom dobara uz naknadu,
  • iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene prema Normativu rashoda prema Uredbi o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost izjednačava sa prometom dobara uz naknadu,

dakle, obračunava se PDV i u navedenim slučajevima, ali samo pod uslovom (kumulativno):

  • da je PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove,
  • da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa može odbiti, u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza, ili ne.
    1. MANJAK I RASHOD KOJI (NI)SU PREDMET OPOREZIVANJA PDV-OM

Uzimanje dobara koje se izjednačava sa prometom dobara uz naknadu smatra se uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, u skladu sa članom 8, stav 2. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost (tzv. sopstvena potrošnja), a gde spada i manjak dobara, osim manjka koji se:

  • smatra rashodom na koji se ne plaća PDV u skladu sa Zakonom
  • može pravdati višom silom ili na drugi propisan način (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i sl.), a koji je utvrđen na osnovu akta nadležnog organa, odnosno organizacije;

Pored toga, Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost utvrđuje se količina rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se, u smislu člana 4. stav 4. tačka 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost, ne plaća porez na dodatu vrednost. Zapravo, ovom uredbom utvrđene su količine rashoda na koji se ne plaća PDV, a gde se pod rashodom smatraju gubici koji nastaju:

  • pri manipulaciji dobrima,
  • kao posledica prirodnih uticaja,
  • kao posledica tehnološkog procesa
  • kao posledica preduzimanja neophodnih radnji u postupku proizvodnje i prometa dobara.

Prema tome, poreski priznat rashod je iznos rashoda do visine utvrđene Normativom rashoda, što znači da iznos rashoda utvrđen Normativom rashoda nije predmet oporezivanja PDV-om.

Prethodo rečeno, po analogiji, znači da se iznos rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene Normativom rashoda, u skladu sa Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) izjednačava sa prometom uz naknadu, u skladu sa odredbom člana 4. stav 4. tačka 3) Zakona, što znači da se smatra predmetom oporezivanja PDV.

  • Manjak dobara predstavlja gubitak nastao kao posledica razlike između knjigovodstvenog i stvarnog stanja dobara u situaciji kada je knjigovodstvena vrednost dobara veća od stvarne.
  • Rashod dobara predstavlja gubitak vrednosti dobara, gde gubitak nastaje kao posledica manipulacije, prirodnih uticaja, tehnoloških procesa, zastarevanja i sl., a koji dovode do smanjenja kvaliteta ili lošnjih karakteristika dobara.
  • Zajedničko obeležje manjka i rashoda je da se radi o gubicima na dobrima u odnosu na njihovu knjigovodstvenu vrednost, s tim da se ti gubici različito ispoljavaju, odnosno imaju različite manifestacije i posledice, ali i u jednom i u drugom slučaju efekat je isti, a to je da je knjigovodstvena vrednost dobara veća od realne, odnosno one koja zaista jeste u delu iskazivanja nefinansijske i finansijske imovine.
  1. MANJAK KOJI SE MOŽE PRAVDATI VIŠOM SILOM ILI NA DRUGI PROPISAN NAČIN

Kako je prethodno navedeno uzimanje dobara koje se izjednačava sa prometom dobara uz naknadu smatra se uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, u skladu sa članom 8, stav 2. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost (tzv. sopstvena potrošnja), a gde spada i manjak dobara, osim manjka koji se:

  • može pravdati višom silom ili na drugi propisan način (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i sl.), a koji je utvrđen na osnovu akta nadležnog organa, odnosno organizacije;

Višom silom smatraju se događaji čije nastanak obveznik PDV-a nije mogao da predvidi niti da spreči, odnosno koje obveznik nije mogao da izbegne ni da utiče na njihovo dejstvo na bilo koji način, a čijim delovanjem je nastupila šteta, recimo elementarne nepogode – suša, zemljotres, poplava, požar, epidemije stočnih i biljnih bolesti i sl, zatim i rat ili politički događaji (npr. blokada usled demonstracija) kao i neki akti vlasti.

Napomena:

Na količinu rashoda nastalog usled više sile koji nije utvrđen aktom organizacije nadležne za osiguranje, odnosno aktom nadležnog državnog organa za procenu štete, kao i na količinu iznad količine koja je utvrđene tim aktom, PDV se obračunava i plaća. Ako obveznik PDV ne poseduje akt organizacije nadležne za osiguranje, odnosno akt nadležnog državnog organa za procenu štete, PDV se plaća na ukupan iznos rashoda, bez obzira na činjenicu da je rashod nastao usled više sile.

S druge strane, krađa ili saobraćajna nesreća ne smatra se višom silom, ali se smatra događajem koji može uzokovati manjak dobara koji se, u tom slučaju, ne smatra predmetom oporezivanja (uz ispunjenje propisanih uslova, a gde spada da je utvrđen na osnovu akta nadležnog organa, odnosno organizacije). U slučaju krađe, odnosno saobraćajnog udesa akt nadležnog organa je zapisnik Ministarstva unutrašnjih poslova (policije), na osnovu kojeg je utvrđen manjak dobara – prema mišljenju MF, broj: 430-00-00446/2018-04 od 12.2.2020. godine

“…manjak dobara po osnovu čije je nabavke, odnosno proizvodnje obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno − bez obzira da li je to pravo i ostvario (osim manjka koji se može pravdati višom silom ili na drugi propisani način, utvrđen na osnovu akta nadležnog organa, odnosno organizacije), smatra se sopstvenom potrošnjom, što znači da se na taj manjak PDV obračunava i plaća u skladu sa ZPDV. Na manjak dobara koji se može pravdati višom silom ili na drugi propisani način (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i dr.), utvrđen na osnovu akta nadležnog organa, odnosno organizacije, PDV se ne obračunava i ne plaća. S tim u vezi, na manjak dobara, u konkretnom slučaju na manjak odevnih predmeta nastalih usled krađe tih dobara iz maloprodajnih objekata, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, pod uslovom da je reč o manjku koji je utvrđen na osnovu zapisnika ili drugog akta Ministarstva unutrašnjih poslova. Ako obveznik PDV ne poseduje navedeni akt Ministarstva unutrašnjih poslova, na utvrđeni manjak PDV se obračunava i plaća u skladu sa ZPDV.”

  1. RASHOD KOJI (NI)JE PREDMET OPOREZIVANJA PDV-OM

Prema Uredbi o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, utvrđeno je da se na količinu rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) do iznosa rashoda utvrđenog prema Normativu rashoda (a koji je sastavni deo Uredbe), u smislu člana 4. stav 4. tačka 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost, ne plaća porez na dodatu vrednost.

Rashodom se, prema istoj uredbi, kako je prethodno već navedeno, smatraju gubici koji nastaju pri manipulaciji dobrima, kao posledica prirodnih uticaja, tehnološkog procesa ili kao posledica preduzimanja neophodnih radnji u postupku proizvodnje i prometa dobara.

Ovi događaji, kao posledica redovnog poslovanja svakog subjekta, pa tako i korisnika budžetskih sredstava, dovode do oštećenja, uništvanja, zastarevanja i dr. nefinansijske imovine, čime se stvarna vrednost finansijske imovine smanjuje, u odnosu na tu istu imovinu evidentiranu u poslovnim knjigama korisnika.

Dakle, prema članu 4. stav 1. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, PDV se ne plaća na rashod do količine utvrđene prema Normativu rashoda.

Ukoliko Normativom rashoda nije predviđeno određeno dobro, količina rashoda tog dobra utvrđuje se prema normativu koji propisuje korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a, ako nadležni poreski organ ne utvrdi drugu količinu.

Napomena:

  • Bitno je napomenuti da se pod rashodom na koji korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a obračunava i plaća PDV ne smatra se rashod nastao kao posledica otpisa osnovnih sredstava, uređen Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije (“Službeni list SRJ”, br. 17/97 i 24/2000), a što je detaljnije objašnjeno MF RS br. 413-00-03762/2010-04 od 11.1.2011. godine, čiji deo navodimo u nastavku:

“…otpis (rashod) dobara koji se vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, nije predmet oporezivanja PDV. Međutim, ako se tako otpisana (rashodovana) dobra daju bez naknade, PDV se obračunava po propisanoj poreskoj stopi i plaća u skladu sa Zakonom, pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno”.

  • Rashodom u smislu Uredbe ne smatra se ni razlika između količine sirovine i dobijenog poluproizvoda ili proizvoda, koja je posledica tehnološkog postupka prerade i proizvodnje, u skladu sa normativom proizvodnje obveznika. Naime, normativom proizvodnje predviđeno je koliko sirovine i drugih inputa je potrebno za dobijanje određene količine proizvoda, te s tim u vezi, razlika između količine inputa i proizvoda u skladu sa utvrđenim normativom ne predstavlja rashod, a što je detaljnije objašnjeno MF RS br. 011-00-439/2017-04 od 18.7.2017. godine, čiji deo navodimo u nastavku:

“…razlika u težini sveže i suve šljive, nastala u toku postupka prerade sveže u suvu šljivu, nije predmet oporezivanja PDV u skladu sa ZPDV. Naime, razlika u težini koja nastaje kao uobičajeni rezultat prerade sveže u suvu šljivu, ne smatra se rashodom iz člana 4. stav 4. tačka 3) ZPDV. U vezi sa navedenim, obveznik PDV – prerađivač dužan je da, radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV, između ostalog, vodi i evidenciju o nabavljenim i prerađenim šljivama. Pored toga, preporučujemo da obveznik PDV u svojoj poslovnoj dokumentaciji obezbedi i dokument koji bi mogao predstavljati dokaz da određena razlika u težini nastaje kao uobičajeni rezultat prerade sveže u suvu šljivu.”

  1. Vreme i način utvrđivanja rashoda na koji se (ne)plaća PDV

Korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a, prema članu 3. iste Uredbe utvrđuje rashod neposredno pošto je određeni rashod nastao, ili redovnim ili vanrednim popisom robe u skladištu, stovarištu, magacinu, prodavnici ili drugom sličnom objektu.

Utvrđivanje rashoda vrši ovlašćeno lice ili popisna komisija obveznika, a o izvršenom popisu obavezno se sastavljaju zapisnik i popisna lista.

Prema mestu nastanka rashod može nastati u skladištu, stovarištu, magacinu, maloprodajnom objektu i sl.

Odredbom člana 4. stav 3. Uredbe propisano je, da se normativ rashoda izražava u procentu od količine robe koja je u određenom poreskom periodu nabavljena, prerađena, proizvedena ili prodata.

Normativ rashoda ne primenjuju se u slučajevima kada je rashod dobara nastao usled više sile, ako su ispunjeni svi predviđeni uslovi, priznaje se celokupan rashod, tj. na ukupnu količinu rashodovanih dobara se ne plaća PDV.

Neoporezivi iznos rashoda, u skladu Normativom rashoda, obveznik PDV-a utvrđuje za svaki poreski period kada je izvršeno neko činjenje sa predmetom rashoda.

To praktično znači da obveznik PDV-a, u cilju ostvarivanja poreskog oslobođenja po ovom osnovu, treba da utvrđuje neoporezivi iznos rashoda za svaki poreski period (dakle neporesredno kada rashod nastane). Ukoliko obveznik PDV za konkretan poreski period ne utvrdi količinu rashoda na koji se ne plaća PDV, u tom poreskom periodu obračunava i plaća PDV na ceo iznos rashoda.

Međutim, ne korišćenje poreskog oslobođenja za rashod nastao u određenom poreskom period ne može da se koristiti, odnosno ne može da se “prenese” na godišnji nivo, a što protumačeno i MF RS br. 413-00-2977/2010-04 od 13.10.2010. godine, čiji deo prenosimo u nastavku:

“…kada se radi o utvrđivanju rashoda neposredno pošto je određeni rashod nastao, ili redovnim ili vanrednim popisom robe u skladištu, stovarištu, magacinu, prodavnici ili drugom sličnom objektu, obveznik PDV utvrđuje rashod za svaki poreski period (kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje), primenom procenta utvrđenog Normativom rashoda, odnosno normativom obveznika, na količinu robe (dobara) koja je u tom poreskom periodu nabavljena prerađena, proizvedena ili prodata.

Na rashod (kalo, rastur, kvar i lom) nastao u konkretnom poreskom periodu, PDV se ne obračunava i ne plaća do količine utvrđene u skladu sa Normativom rashoda, odnosno normativom obveznika, dok se na iznos rashoda iznad količine utvrđene u skladu sa Normativom rashoda, odnosno normativom obveznika, PDV obračunava i plaća.”

Primer:

Poljoprivredna škola, obveznik PDV-a je u poreskom periodu nabavila 200 kilograma stočne hrane. U istom poreskom periodu imala je rashod od 20 kilograma stočne hrane. Količina neoporezivog rashoda utvrđuje se množenjem ukupne nabavljene količine stočne hrane u tom poreskom periodu sa procentom koji je za stočnu hranu propisan Normativom rashoda. U konkretnom primeru to je 200 × 2,00% = 4, što znači da poljoprivredna škola u poreskom periodu ne plaća PDV na rashod od 4 kg stočne hrane, dok na rashod od 16 kilograma koji se ne priznaje kao neoporezivi rashod, obračunava i plaća PDV.

Normativ rashoda ne primenjuju se u slučajevima kada je rashod dobara nastao protekom roka trajanja proizvoda, ako su ispunjeni svi predviđeni uslovi, priznaje se celokupan rashod, tj. na ukupnu količinu rashodovanih dobara se ne plaća PDV.

Dakle, rashod nastao zbog proteka roka trajanja proizvoda ne plaća se PDV, u skladu sa članom 5. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, ali pod uslovom da je:

  • rok trajanja utisnut odštampavanjem na proizvodu ili je na drugi način određen od strane proizvođača, kao i
  • ako je pri utvrđivanju rashoda bio prisutan predstavnik Poreske uprave. Ako se predstavnik Poreske uprave u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva ne odazove pozivu obveznika, priznaju se utvrđene količine iskazane u zapisniku obveznika.

U navedenom slučaju nije bitno kada je rashod nastao već u kom poreskom periodu je rashod utvrđen.

To znači da je obveznik PDV dužan da podnese zahtev Poreskoj upravi da pošalje svog predstavnika da prisustvuje utvrđivanju rashoda, i da sačeka pet dana da se predstavnik Poreske uprave odazove pozivu. Ako se u predviđenom roku predstavnik Poreske uprave ne odazove pozivu, obveznik PDV može sam da utvrdi rashod, i u tom slučaju se kao neoporezivi rashod priznaju količine iskazane u zapisniku obveznika PDV. Ovo tumačenje bliže je objašnjeno mišljenjem MF RS br. 413-00-678/2011-04 od 1.9.2011. godine, čiji deo prenosimo u nastavku:

“…obveznik PDV utvrđuje rashod za koji ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV za konkretni poreski period primenom procenta predviđenog Normativom rashoda, odnosno normativom obveznika, na količinu robe (dobara) koja je u tom poreskom periodu nabavljena, prerađena, proizvedena ili prodata, nezavisno od toga da li je rashod dobara utvrdio neposredno pošto je rashod nastao, odnosno redovnim ili vanrednim popisom robe u skladištu, stovarištu, magacinu, prodavnici ili drugom sličnom objektu, pri čemu obveznik PDV može da vrši jedan ili više popisa robe u toku poreskog perioda. Na rashod nastao zbog proteka roka trajanja dobara, PDV se ne obračunava i ne plaća pod sledećim uslovima: da je rok trajanja utisnut odštampavanjem na dobrima ili je na drugi način određen od strane proizvođača i da je utvrđivanju rashoda bio prisutan predstavnik Poreske uprave. S tim u vezi, u poreskom periodu u kojem je obveznik PDV utvrdio da je određenim dobrima protekao rok trajanja (neposredno po proteku roka trajanja, odnosno redovnim ili vanrednim popisom dobara), pri čemu taj poreski period ne mora da se podudara sa poreskim periodom u kojem je protekao rok trajanja dobara, obveznik PDV treba da podnese zahtev nadležnom poreskom organu da uputi predstavnika koji će prisustvovati utvrđivanju rashoda dobara nastalog zbog proteka roka trajanja. Ako se u roku od pet dana od dana podnošenja predmetnog zahteva predstavnik Poreske uprave ne odazove pozivu obveznika PDV, u tom slučaju priznaju se utvrđene količine rashoda iskazane u zapisniku obveznika PDV.”

Napomena: 

  • Rok trajanja proizvoda smatra se određenim na drugi način i ako je određen opštim aktom proizvođača ili na neki drugi način. Bitno je da se nedvosmisleno može utvrditi kada rok ističe (tj. da je jasno određen početak roka i njegovo trajanje, odnosno momenat kada rok ističe). Podrazumeva se da rok trajanja mora biti unapred određen.
    1. SLUČAJEVI KADA SE RASHOD (OSNOVNIH SREDSTAVA) SMATRA PREDMETOM OPOREZIVANJA

Kako je pretodno rečeno pod rashodom na koji korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a obračunava i plaća PDV ne smatra rashod nastao kao posledica otpisa osnovnih sredstava, uređen Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije (“Službeni list SRJ”, br. 17/97 i 24/2000).

Ipak, kada se vrši neko postupanje sa rashodovanim osnovnim sredstvom (na primer davanje poklona, uništenje, bacanje i sl.) obveznik PDV-a treba da obračuna i plati PDV, ukoliko je prilikom nabavke osnovog sredstva imao pravo, na srazmerni ili ukupni odbitak PDV-a, bez obzira na to da li je to pravo koristio, ili ne.

Osnovica PDV-a u tom slučaju, prema članu 18. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, je osnovica kod prometa dobara bez naknade (gde se pod prometom dobara bez nakande smatra i uništenje, odnosno bacanje osnovnog sredstva), a to je nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara, u momentu postupanja sa rashodovanim sredstvom (PDV se ne uračunava u osnovicu).

U vezi navedenog MF RS dalo je mišljenje br. 413-00-1323/2007-04 od 29.10.2007. godine, čiji izvod dajemo u nastavku:

“…na uništena rashodovana osnovna sredstva PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%. Osnovicu za obračun PDV čini nabavna cena tih ili sličnih dobara utvrđena u skladu sa članom 18. st. 1. i 2. Zakona, pri čemu napominjemo, da Zakonom i podzakonskim propisima nije propisana obaveza obaveštavanja poreskog organa o uništavanju rashodovanih osnovnih sredstava.”

Takođe, rashodovano osnovno sredstvo može da se otuđi, odnosno proda, u kom slučaju osnovica PDV-a, u skladu sa članom 17. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, je iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučeno rashodovano osnovno sredstvo, a u koju nije uključen PDV, a što je bliže objašnjeno mišljenjem MF RS, br: 41300-1045/2011-04 od 10.02.2012. godine, čiji izvod prenosimo u nastavku:

“… na promet dobara (rashodovanih osnovnih sredstava, kancelarijskog nameštaja i sitnog inventara), koja je obveznik PDV stekao u postupku statusne promene odvajanja uz pripajanje, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom. Ako se promet predmetnih dobara vrši uz naknadu (bez obzira da li se prodaju kao dobra osnovne namene ili kao sekundarne sirovine), osnovicu za obračunavanje PDV čini iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi po tom osnovu, bez PDV. U slučaju prometa tih dobara bez naknade (uključujući i slanje na uništavanje), a pod pretpostavkom da je prenos dela imovine u postupku statusne promene odvajanja uz pripajanje od strane pravnog prethodnika izvršen uz primenu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, osnovicu za obračunavanje PDV čini nabavna cena tih ili sličnih dobara u momentu prometa, u koju nije uračunat PDV, s obzirom da u ovom slučaju obveznik PDV nije mogao da koristi pravo na odbitak prethodnog poreza jer mu PDV u prethodnoj fazi prometa nije bio ni obračunat. Nabavnom cenom, kao osnovicom za obračunavanje PDV, smatra se cena po kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u momentu prometa, a koja ne sadrži PDV, pri čemu napominjemo, da ako je reč o dobrima koja nemaju vrednost (tržišnu), u tom slučaju ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.”

Zatim, kada se rashoduje električna i elektronska oprema, kao električni i elektronski otpad, u skladu sa članom 50. Zakona o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 (dr. zakon) i 35/2023) krajnji korisnik u ovom slučaju ustanova treba takav otpad da preda distributeru, sakupljaču, operateru ili kolektivnom operateru. Po osnovu predaje otpada ustanova dobija potvrdu o primopredaji, na osnovu člana 11. Pravilnika o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda (“Službeni glasnik RS”, br. 99/2010).

Kada bi u prethodnom slučaju korisnik budžetskih sredstava bio u sistemu PDV-a, postupanjem sa rashodovanom opremom koja se smatra opasnim otpadom, na prethodno navedeni način, ne stvara se obaveza za obračun i plaćanje PDV-a, jer po prirodi stvari opasni otpad ne bi trebalo da ima tržišnu vrednost, o čemu je dato mišljenje MF RS, br: 413-00-03762/2010-04 od 11.01.2011. godine, a čiji izvod dajemo u nastavku:

“…na promet dobara bez naknade (slanje na uništavanje), koja je obaveznik PDV zamenio u garantnom, odnosno vangarantnom roku, jer je utvrđeno da su neispravna, pri čemu je pri nabavci predmetnih dobara obveznik PDV mogao da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, PDV se obračunava po propisanoj poreskoj stopi i plaća u skladu sa Zakonom. U ovom slučaju, osnovicu za obračunavanje PDV čini nabavna cena tih ili sličnih dobara u momentu prometa, u koju nije uračunat PDV. Nabavnom cenom, kao osnovicom za obračunavanje PDV, smatra se cena po kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u momentu slanja na uništavanje, a koja ne sadrži PDV, pri čemu napominjemo, da ako je reč o dobrima koja nemaju vrednost, u tom slučaju ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.

Pored toga ukazujemo, kada obveznik PDV šalje na uništavanje dobra koja su posle upotrebe postala opasan otpad u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom, PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom da predmetna dobra, prema našem mišljenju, nemaju vrednost.”

Zatim, na rashod osnovnih sredstava obračunava se PDV ako je dobro nabavljeno pre 1. januara 2005. godine (pre primene Zakona o porezu na porezu na dodatu vrednost) jer obveznik PDV-a u tom slučaju nije mogao da ima pravo na odbitak prethodnog poreza, a što je dodatno pojašnjeno mišljenjem MF RS, br. 413-00-2771/2005-04 od 30.01.2006. godine, čiji deo prenosimo u nastavku:

“Otpis (rashod) osnovnih sredstava koji se vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo, a koji se odnose na amortizaciju osnovnih sredstava, nije predmet oporezivanja PDV. Međutim, ako se tako otpisana (rashodovana) sredstva daju bez naknade, pri čemu je nabavka tih sredstava izvršena do 31. decembra 2004. godine, PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18% na osnovicu koju čini nabavna cena, odnosno cena koštanja dobra u momentu prometa u koju nije uključen PDV (član 18. st. 1. i 2. Zakona).

Kada obveznik PDV vrši promet bez naknade otpisanih (rashodovanih) sredstava nabavljenih od 1. januara 2005. godine, PDV se obračunava i plaća po stopi od 18%, pod uslovom da je obveznik PDV – poklonodavac imao pravo da PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra (pri nabavci osnovnih sredstava), odbije od PDV koji duguje u potpunosti ili srazmerno. U tom slučaju osnovica za obračun PDV utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 18. st. 1. i 2. Zakona.”

Na kraju, ako rashodovano osnovno sredstvo nema vrednost, prilikom uništavanja tog dobara ne postoji ni obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (iz razloga što je osnovica za obračunavanje PDV u tom slučaju jednaka nuli, a ne zbog toga što se uništavanje predmetnih dobara ne smatra predmetom oporezivanja), a što proizilazi na osnovu mišljenja MF, br. 413-00-1045/2011-04 od 10.02.2012. godine, čiji izvod dajemo u nastavku:

“Nabavnom cenom, kao osnovicom za obračunavanje PDV, smatra se cena po kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u momentu prometa, a koja ne sadrži PDV, pri čemu napominjemo, da ako je reč o dobrima koja nemaju vrednost (tržišnu), u tom slučaju ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.”

  1. ISKAZIVANJE PODATAKA O MANJKU I RASHODU DOBARA U OBRASCU POPDV I PORESKOJ PRIJAVI PDV

Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost, propisana je sadržina PDV evidencija i oblik i sadržina pregleda obračuna – Obrazac POPDV. Podaci o oporezivom manjku i rashodu dobara iskazuju se u polju 3.7 Obrasca POPDV u odgovarajućoj koloni (u zavisnosti od stope PDV po kojoj se oporezuje konkretan manjak ili rashod), i to podatak o osnovici i podatak o obračunatom PDV.

Navedeni podaci iskazuju se i na rednom broju 3, odnosno 4. Poreske prijave PDV (Obrazac POPDV).

Međutim, u Obrascu POPDV ni u poreskoj prijavi PDV ne iskazuju se podaci o manjku koji se ne smatra sopstvenom potrošnjom (npr. ako je nastao usled više sile), kao ni podaci o neoporezivom iznosu rashoda (rashod do količine utvrđene u skladu sa Normativom rashoda ili normativom obveznika, kao i rashod nastao usled više sile ili protekom roka trajanja proizvoda, koji je utvrđen na propisani način).

Napominjemo, obveznik PDV je dužan da vodi evidenciju kako o manjku i rashodu dobara koji nisu predmet oporezivanja PDV (i o relevantnim činjenicama koje se odnose na utvrđivanje predmetnog manjka ili rashoda dobara), tako i o manjku i rashodu dobara koji se smatra predmetom oporezivanja PDV i za koji obveznik PDV obračunava PDV. Oblik ovih evidencija nije propisan, pa ih obveznici kreiraju u skladu sa svojim potrebama. Podaci o oporezivom manjku i rashodu dobara se obavezno evidentiraju u PDV evidencijama.

Manjak dobara smatra se utvrđenim u poreskom periodu kada se usvoji odluka o popisu (odluka kojom se usvaja izveštaj o izvršenom popisu), u skladu sa mišljenjem MFSF, br. 011-00-00789/2020-04 od 4.5.2022. godine, čiji izvod prenosimo u nastavku:

“U skladu sa navedenim, manjak dobara po osnovu čije je nabavke, odnosno proizvodnje obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno (bez obzira da li je to pravo i ostvario), osim manjka koji se može pravdati višom silom ili na drugi propisani način, koji se dokazuje aktom nadležnog organa, odnosno organizacije, smatra se sopstvenom potrošnjom, što znači da se na taj manjak PDV obračunava i plaća u skladu sa ZPDV. Manjak dobara utvrđuje se redovnim ili vanrednim popisom dobara.”

Kada je u pitanju oporezivi manjak dobara koji se utvrđuje popisom dobara na kraju poslovne godine, a koji se utvrđuje usvajanjem odluke o popisu, podaci o tom manjku se iskazuju u Obrascu POPDV koji obveznik podnosi za poreski period kada je predmetna odluka doneta (odluka o popisu se usvaja u januaru mesecu naredne godine, pa se u tom poreskom periodu iskazuju podaci o oporezivom manjku dobara).

Na kraju treba napomenuti da od 1. januara 2023. godine, s obzirom na punu primenu Zakona o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/2021, 129/2021 i 138/2022), obveznici PDV imaju obavezu da PDV obračunat na manjak ili na rashod dobara evidentiraju u Sistemu elektronskih faktura, s obzirom da se za manjak ili rashod dobara ne izdaje elektronska faktura, niti se manjak ili rashod dobara evidentiraju preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa propisima o fiskalizaciji.

KNJIŽENJE REZULTATA PO POPISUNEFINANSIJSKA IMOVINA U STALNIM SREDSTVIMA – OPREMA

Kategorija 010000Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima, sadrži grupe, i to:

  • 011000 – Nekretnine i oprema;
  • 012000 – Kultivisana imovina;
  • 013000 – Dragocenosti;
  • 014000 – Prirodna imovina;
  • 015000 – Nefinansijska imovina u pripremi i avansi;
  • 016000 – Nematerijalna imovina.

RASHODOVANJE OPREME

RASHODOVANJE opreme kada IMA SADAŠNJU KNJIGOVODSTVENU VREDNOST (oprema se smatra opasnim otpadom)

Prema predlogu popisne komisije rashoduje se štampač zbog zastarelosti, odnosno nemogućnosti nabavke rezervnih delova i popravke.

Prema knjigovodstvenom stanju nabavna vrednost rashodovanog štampača iznosi 30.000,00 dinara, a otpisana 20.000,00 dinara, što znači da je sadašnja vrednost 10.000,00 dinara.

Korisnik budžetskih sredstava nije u sistemu PDV-a.

Knjiženje: 31. decembar tekuće godine

RASHODOVANJE OPREME KOJA SE SMATRA OPASNIM OTPADOM

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311112

 

Oprema

10.000,00

 

 

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

20.000,00

 

  

011224

Elektronska i fotografska oprema

 

30.000,00

 

 

 

– Rashodovanje opreme na osnovu Izveštaja o izvršenom popisu na dan 31. decembra

 

 

Napomena:

  • Kada bi u prethodnom slučaju korisnik budžetskih sredstava bio u sistemu PDV-a, postupanjem sa rashodovanom opremom koja se smatra opasnim otpadom, na prethodno navedeni način, ne bi se smatralo prometom na koji se obračunava PDV, jer po prirodi stvari opasni otpad ne bi trebalo da ima tržišnu vrednost.

RASHODOVANJE opreme kada IMA SADAŠNJU KNJIGOVODSTVENU VREDNOST, a korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a je imao pravo na odbitak PDV-a

Korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a rashoduje opemu – kancelarijski nameštaj kojeg je koristio za obavljanje proširene delatnosti i na koji je imao pravo na odbitak prethodnog PDV-a.

Prema knjigovodstvenom stanju nabavna vrednost kancelarijskog nameštaja iznosi 420.000,00 dinara, a otpisana 400.000,00 dinara, što znači da je sadašnja vrednost 20.000,00 dinara.

Isknjižavanje rashodovanog nameštaja vrši se pod 31. decembrom tekuće godine, prema predlogu popisne komisije, a po usvojenom Izveštaju o izvršenom popisu od strane organa upravljanja.

Knjiženje na dan 31. decembra tekuće godine:

ISKNJIŽAVANJE RASHODOVANE OPREME KOJA IMA SADAŠNJU VREDNOST

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311112

 

Oprema

20.000,00

 

 

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

400.000,00

 

  

011221

Kancelarijska oprema

 

420.000,00

 

 

 

– Rashodovanje opreme na osnovu Izveštaja o izvršenom popisu na dan 31. decembra

 

 

Korisnik budžetskih sredstava doneo je odluku da se rashodovani nameštaj uništi jer je polomljen i ne može da se popravi. Imajući u vidu da je u primeru korisnik budžetskih sredstava imao pravo na odbitak PDV-a, prilikom uništavanja rashodovane opreme treba da obračuna i plati PDV. Osnovica za obračun PDV je tržišna cena tih ili sličnih dobara, po kojoj se takva dobra mogu nabaviti u momentu uništenja (bez PDV-a), a koju utvrđuje obveznik PDV na osnovu objektivnih kriterijuma.

U prethodnom primeru komisija koju je formirao rukovodilac korisnika budžetskih sredstava, uvidom u tržišne cene konstatovala je da nabavna vrednost uništenog nameštaja, na primer 5.000,00 dinara. Korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV dužan je da na procenjenu vrednost obračuna i plati PDV, po stopi od 20%, što iznosi 1.000,00 dinara.

Poreska obaveza nastaje u poreskom periodu kada obveznik vrši postupanje, odnosno činjenje radnje sa rashodovanom opremom, dakle u poreskom periodu kada se rashodovano dobro uništava, recimo fizički odnosi iz ustanove i baca.

Knjiženje naredne godine

EVIDENTIRANJE TROŠKOVA PO OSNOVU PDV NA RASHODOVANU OPREMU

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

482121

 

Porez na robu

1.000,00

 

  

245241

Obaveza za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

 

1.000,00

   

– Troškovi PDV za rashodovanu opremu

 

 

2.

245241

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

1.000,00

 

  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

1.000,00

   

– Obaveza po osnovu PDV

 

 

3.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

1.000,00

 

  

121112

Tekući računi

 

1.000,00

   

– Izmirenje obaveze po osnovu PDV

 

 

Napomena:

  • U skladu sa mišljenjem MF RS, br. 413-00-1323/2007-04 od 29.10.2007. godine, na rashodovanu opremu koja ima sadašnju vrednost korisnik budžetskih sredstava koji je u sistemu PDV, obračunava i plaća PDV, po opštoj stopi od 18% (20%), Osnovicu za obračun PDV čini tržišna cena tih ili sličnih dobara po kojoj se takva dobra mogu nabaviti u momentu prometa, a koju utvrđuje obveznik PDV na osnovu objektivnih kriterijuma. Zakonom i podzakonskim propisima nije propisana obaveza obaveštavanja poreskog organa o uništavanju rashodovanih osnovnih sredstava.
  • Kada se vrši rashodovanje, odnosno isknjižavanje rashodovanog sredstva iz poslovnih knjiga obveznika PDV-a u tom poreskom periodu ne nastaje obaveza obračuna i plaćanja PDV-a, već obaveza obračuna i plaćanja PDV-a nastaje u poreskom periodu kada se vrši postupanje sa rashodovanim sredstvom, bez obzira da li se pod podstupanjem sa rashodovanim sredstvom smatra uništavanje, bacanje, davanje na poklon (što ne može biti slučaj kod korisnika budžetskih sredstava).

RASHODOVANJE opreme kada IMA SADAŠNJU KNJIGOVODSTVENU VREDNOST, a korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a nije imao pravo na odbitak PDV-a

Korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a rashoduje opemu – škole klupe koju je koristila za obavljanje osnovne delatnosti i na koje, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 13) Zakona o porezu na dodatu vrednost, nema prava na odbitak prethodnog poreza.

Prema knjigovodstvenom stanju nabavna vrednost nameštaja u učionici je 120.000,00 dinara, a otpisana je 80.000,00 dinara, što znači da sadašnja vrednost iznosi 40.000,00 dinara. Komisija za popis je, uvidom u faktičko stanje ocenila da je 20 komada školskih klupa neupotrebljivo i da je neisplativo da se popravlja, zbog čega je dala predlog da se rashoduju, a sa čime se složio i organ upravljanja.

Rashodovane školske klupe isknjižene su iz poslovnih knjiga korisnika budžetskih sredstava pod 31. decembrom tekuće godine.

Korisnik budžetskih sredstava, ustanova obrazovanja, na rashodovana sredstva nije imala pravo na odbitak PDVa, zbog čega prilikom postupanja sa rashodovanim sredstvom, recimo uništenja, bacanja i sl. nema obavezu obračuna i plaćanja PDV-a.

Knjiženje na dan 31. decembra tekuće godine

ISKNJIŽAVANJE RASHODOVANE OPREME KOJA IMA SADAŠNJU VREDNOST

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311112

 

Oprema

40.000,00

 

 

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

80.000,00

 

  

011231

Oprema za obrazovanje

 

120.000,00

 

 

 

– Rashodovanje opreme na osnovu Izveštaja o izvršenom popisu na dan 31. decembra

 

 

***

Ukoliko bi se prema predlogu popisne komisije u prethodnom slučaju odlučilo da se polomljene klupe prodaju na otpadu kao sekundarna sirovina, ustanova obrazovanja ostvarila bi prihod od prodaje po tom osnovu

Na primer, korisnik budžetskih sredstava, ustanova obrazovanja koja je u sistemu PDV prodala je polomljene školske klupe kao sekundarnu sirovinu pravnom licu, takođe obvezniku PDV, u vrednosti od 8.000,00 dinara.

U izdatoj fakturi ustanova obrazovanja nije iskazala PDV imajući u vidu da je, u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 1) Zakona o dodatu vrednost, kupac poreski dužnik.

U trenutku plaćanja kupac sekundarnih sirovina obustavlja na ime poreza na dobit po odbitku 1% vrednosti po fakturi (bez poreza na dodatu vrednost), odnosno 800,00 dinara i ovaj iznos uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Knjiženje:

Red.
br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

122111

 

Potraživanja od kupaca

8.000,00

 

  

291311

Obračunati neplaćeni rashodi

 

8.000,00

   

– Po fakturi za prodaju sekundarnih sirovina

 

 

2.

121112

 

Tekući računi

7.200,00

 

  

122111

Potraživanja od kupaca

 

7.200,00

   

– Uplata sredstava po fakturi

 

 

3.

122111

 

Potraživanja od kupaca – storno

800,00

 

  

291311

Obračunati neplaćeni rashodi – storno

 

800,00

   

– Umanjenje za porez po odbitku

 

 

4.

291311

 

Obračunati neplaćeni rashodi

7.200,00

 

 

 

742141

Prihodi od prodaje dobara i usluga od strane tržišnih organizacija u korist nivoa gradova

 

7.200,00

 

 

 

– Prihodi od prodaje sekundarnih sirovina

 

 

U skladu sa članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 (dr. zakon), 142/2014, 91/2015 (autentično tumačenje), 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 138/2022) – rezidentno pravno lice koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad (kupac) dužan je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade, kao i da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu.

Obaveza obustavljanja i plaćanja poreza po odbitku od 1% vezuje se za trenutak plaćanja, a ne za trenutak prometa. Iznos ovog poreza po odbitku, obustavlja se i uplaćuje na uplatni račun 840-711195843-58 – Porez po odbitku na naknadu isplaćenu po osnovu prometa sekundarnih sirovina i otpada.

Kupac bi trebao, iako nije propisano, da dostavi prodavcu obaveštenje o obustavi poreza od 1%.

U momemtu plaćanja pravno lice – kupac obustavlja 1% vrednosti fakture bez PDV i uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda.

RASHODOVANJE opreme kada NEMA SADAŠNJU KNJIGOVODSTVENU VREDNOST

Prema predlogu popisne komisije rahoduje se kancelarijski sto zbog oštećenja, i nemogućnosti popravke.

Prema knjigovodstvenom stanju nabavna vrednost rashodovanog stola iznosi 30.000,00 dinara, a otpisana 30.000,00 dinara, što znači da je sadašnja vrednost nula.

Prilikom nabavke rashodovanog sredstva, obveznik PDV je imao pravo na odbitak PDV-a.

Knjiženje na dan 31. decembra tekuće godine

RASHODOVANJE OPREME KADA NEMA SADAŠNJU KNJIGOVODSTVENU VREDNOST

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

30.000,00

 

  

011221

Kancelarijska oprema

 

30.000,00

 

 

 

– Rashodovanje opreme na osnovu Izveštaja o popisu na dan 31. decembra

 

 

Napomena:

Kako je prethodno već pomenuto poreska obaveza na rashodovanu opremu nastaje u poreskom periodu kada je se vrši postupanje sa rashodovanom opremom, na primer uništenje, prodaja i sl. Prilikom postupanja sa rashodovanim sredstvom obračunava se PDV na osnovicu koju čini nabavna vrednost sličnih dobara u momentu postupanja sa predmetom rashoda, u koju nije uračunat PDV. Nabavnom cenom, kao osnovicom za obračunavanje PDV, smatra se cena po kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u momentu slanja na uništavanje, a koja ne sadrži PDV, pri čemu napominjemo, da ako je reč o dobrima koja nemaju tržišnu vrednost, u tom slučaju ne postoji obaveza obračuna i plaćanja PDV-a.

Kada se prilikom postupanja sa rashodovanim sredstvom utvrdi da slično sredstvo nema nabavnu vrednost, dakle osnovica na koju se plaća PDV je nula, proizilazi da nema ni obračuna, odnosno plaćanja PDV-a po tom osnovu.

PRODAJA RASHODOVANE OPREME kada je kupac obveznik poreza na prenos apsolutnih prava

Komisija za popis konstatovala, a organ upravljanja prihvatio da se proda, odnosno otuđi prethodno na poklon primljeno upotrebljivano motorno vozilo. Razlog prodaje motornog vozila su visoki troškovi održavanja, zbog čestih kvarova, zbog čega je popisna komisija predložila da se autmobil prvo rashoduje, a potom proda.

Automobil je u voznom stanju.

U cilju prodaje korisnik budžetskih sredstava pokreće postupak licitacije i sprovodi izbor najboljeg ponuđača, s tim da kupac može biti pravno, odnosno fizičko lice zavisno od toga ko ponudi najbolje uslove. Kriterijum najbolje ponude je ponuđena cena po kojoj je kupac spreman da kupi predmet licitacije.

Napomena:

  • Kada je kupac fizičko lice, prodavac korisnik budžetskih sredstava obavezan je da ovaj promet evidentira preko fiskalne kase.

Imajući u vidu da korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a, pri nabavci putničkog automobila nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost, prilikom njegove dalje prodaje primenjuje se poresko oslobođenje propisano članom 25. stav 2. tačka 3a) Zakona o porezu na dodatu vrednost, koje glasi: “PDV se ne plaća i na promet dobara i usluga za koje pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza”.

Praktično, ovaj promet oporeziv je porezom na prenos apsloutnih prava, prema članu 23. stav 1. tačka 4a) Zakona o porezima na imovinu.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac, odnosno sticalac apsolutnog prava, u skladu sa članom 25. stav 4. Zakona o porezima na imovinu.

Porez na prenos apsolutnih prava obračunava se po stopi od 2,5 % i to na osnovicu utvrđenu za polovna motorna vozila, u skladu sa članom 27a, Zakona o porezima na imovinu.

Iz prethodno navedenog može se zaključiti da korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a po navedenom prometu, dakle prodaji nema poreskih obaveza (kupac plaća porez nap renos apsolutnih prava), već treba samo da izvrši isknjižavanje prodatog osnovnog sredstva i evidentira primanja od prodaje u okviru klase 8 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine.

Pretpostavimo da je prema sprovedenoj licitaciji utvrđeno da se upotrebljivano motorno vozilo prodaje fizičkom licu NN, i da je u postupku licitacije izlicitirana prodajna vrednost u iznosu od 30.000,00 dinara, a što je jednako sadašnjoj vrednosti osnovnog sredstva.

Knjiženje:

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311112

 

Oprema

40.000,00

 

 

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

10.000,00

 

  

011211

Oprema za kopneni saobraćaj

 

50.000,00

   

– Isknjižavanje opreme po osnovu odluke o prodaji na dan 31. decembra

 

 

2.

122111

 

Potraživanja od kupaca

30.000,00

 

  

291312

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

 

30.000,00

   

– Prodaja rashodovane opreme

 

 

3.

121112

 

Tekući računi

30.000,00

 

  

122111

Potraživanja od kupaca

 

30.000,00

   

Za naplaćenu fakturu

 

 

4.

291312

 

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

30.000,00

 

  

812141

Primanja od prodaje pokretnih stvari u korist nivoa gradova

 

30.000,00

   

– Primanje po osnovu prodaje opreme

 

 

5.

 

812141

Primanja od prodaje pokretnih stvari u korist nivoa gradova – storno

 

30.000,00

  

254111

Obaveze prema budžetu

 

30.000,00

   
  • Povraćaj sredstava po osnovu prodaje nefinansijske imovine

 

 

6.

254111

 

Obaveze prema budžetu

30.000,00

 
  

121112

Tekući računi

 

30.000,00

 

 

 

  • Prenos sredstava u budžet

 

 

Napomena: 

  • Primanja koja ustanova ostvari od prodaje nefinansijske imovine knjigovodstveno se evidentiraju u okviru klase 8 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine. U tom slučaju budžetski korisnik ostvaruje izvor 9 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine, a ne izvor 04 – Sopstveni prihod.

PRODAJA RASHODOVANE OPREME kada je prodavac obveznik PDV-a

Na predlog komisije za popis organ upravljanja doneo je odluku o rashodovanju kompijutera čija je nabavna vrednost 40.000,00 dinara, ispravka vrednosti 10.000,00 dinara, a sadašnja vrednost 30.000,00 dinara. Korisnik budžetskih sredstava je u sistemu PDV-a.

Rashodovani kompijuter prodat je na licitaciji u iznosu od 20.000,00 dinara, a obračunati PDV, po stopi od 20% je 4.000,00 dinara. PDV se plaća na vrednost po kojoj se rashodovano sredstvo prodaje.

Knjiženje: 31. decembra tekuće godine

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

10.000,00

 

 

311112

 

Oprema

30.000,00

 

  

011222

Računarska oprema

 

40.000,00

   

– Isknjiženje rashodovane opreme na dan 31. decembra

 

 

Knjiženje prodaje rashodovane opreme

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

122111

 

Potraživanja od kupaca

24.000,00

 

  

291312

Obračunata nenaplaćena primanja iz prodaje nefinansijske imovine

 

20.000,00

  

245241

Obaveze za PDV po izdatim  fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

 

4.000,00

   

– Prodaja po licitaciji rashodovane opreme

 

 

2.

121112

 

Tekući računi

24.000,00

 

  

122111

Potraživanja od kupaca

 

24.000,00

   

– Za naplaćenu fakturu od prodaje

 

 

3.

291312

 

Obračunata nenaplaćena primanja iz prodaje nefinansijske imovine

24.000,00

 

  

812121

Primanja od prodaje pokretnih stvari u korist nivoa Republike

 

24.000,00

   

– Prihod od naplaćenog otpadnog materijala od rashodovane opreme

 

 

4.

245241

 

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avans

4.000,00

 

  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

4.000,00

   

– Obaveza po osnovu PDV

 

 

5.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

4.000,00

 

  

121112

Tekući računi

 

4.000,00

   

– Izmirenje poreske obaveze

 

 

MANJAK OPREME

KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE MANJKA OPREME: Kada ide na teret zaposlenog radnika

Komisija za popis konstatovala je manjak računarske opreme pri čijoj je nabavci korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a, ostvario pravo na odbitak PDV. Knjigovodstvena vrednost računarske opreme je 80.000,00 dinara, a otpisana 70.000,00 dinara.

Prema predlogu popisne komisije, u skladu sa usvojenim Izveštajem o izvršenom popisu, manjak opreme ide i na teret zaposlenog radnika. Procenjena tržišna vrednost računarske opreme sličnih karakteristika je 6.000,00 dinara. Na procenjenu vrednost manjka obračunava se PDV po stopi od 20%, i iznosi 1.200,00 dinara.

Zaposleni radnik, radi naknade štete na račun budžetskog korisnika uplatio je 7.200,00 dinara.

Knjiženje: 31. decembar tekuće godine

KADA MANJAK OPREME IDE NA TERET ZAPOSLENOG RADNIKA

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311112

 

Oprema

10.000,00

 

 

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

70.000,00

 

  

011222

Računarska oprema

 

80.000,00

   

– Isknjižavanje računarske opreme na osnovu Izveštaja o popisu na dan 31. decembra

 

 

2.

122144

 

Potraživanja po osnovu manjkova

7.200,00

 

  

291312

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

 

6.000,00

  

245241

Obaveza za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi

 

1.200,00

 

 

 

– Zaduženje radnika za manjak

 

 

Knjiženje u narednoj godini:

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

121112

 

Tekući računi

7.200,00

 

  

122144

Potraživanja po osnovu manjkova

 

7.200,00

   

– Naplata potraživanja od radnika

 

 

2.

291312

 

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

7.200,00

 

  

812141

Primanja od prodaje pokretnih stvari u korist nivoa gradova

 

7.200,00

   

 Primanja od prodaje opreme

 

 

3.

245241

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

1.200,00

 

  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

1.200,00

   

– Obaveza po osnovu PDV

 

 

4.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

1.200,00

 

  

121112

Tekući računi

 

1.200,00

   

– Izmirenje obaveze za PDV

 

 

Napomena:

U skladu sa članom 8., stav 2. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost, sopstvenom potrošnjom smatra se i manjak dobara, osim manjka koji se smatra rashodom na koji se ne plaća PDV u skladu sa Zakonom i manjka koji se može pravdati višom silom ili drugim opravdanim razlogom (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i dr.), koji se dokazuje aktom nadležnog organa, odnosno organizacije.

Nastanak prometa, a time i poreske obaveze u slučaju manjka smatra se poreski period kada je usvojen Izveštaj o popisu. Imajući u vidu da se izveštaj o izvršenom popisu dostavlja nadležnom organu početkom naredne godine proizilazi da obaveza za PDV po osnovu manjka treba da bude izmirena u prvom poreskom periodu naredne godine (januar – kada je poreski period kalendarski mesec, ili januar – mart kada je poreski period kalendarsko tromesečje).

KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE MANJKA OPREME – Kada ide na teret budžetskog korisnika

Komisija za popis konstatovala je manjak računarske opreme pri čijoj je nabavci korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a ostvario pravo na odbitak PDV. Knjigovodstvena vrednost računarske opreme je 80.000,00 dinara, a otpisana 70.000,00 dinara.

Prema predlogu popisne komisije, i u skladu sa usvojenim Izveštajem o izvršenom popisu, manjak opreme ide na teret korisnika budžetskih sredstava. Procenjena tržišna vrednost računarske opreme, sličnih karakteristika je 6.000,00 dinara. Na procenjenu vrednost manjka obračunava se PDV po stopi od 20% i u konkretnom slučaju iznosi 1.200,00 dinara, s obzirom na to da je korisnik imao pravo na odbitak PDV-a.

Manjak opreme treba isknjižiti iz poslovnih knjiga budžetskog korisnika.

31. decembar tekuće godine

KADA MANJAK OPREME IDE NA TERET BUDŽETSKOG KORISNIKA

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

 

Duguje

Potražuje

1.

311112

 

Oprema

10.000,00

 

 

011229

 

Ispravka vrednosti administrativne opreme

70.000,00

 

  

011222

Računarska oprema

 

80.000,00

   

– Isknjižavanje računarske opreme po osnovu Izveštaja o popisu na dan 31. decembra

 

 

2.

482121

 

Porez na robu

1.200,00

 

  

245245

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

 

1.200,00

   

– Obračun PDV-a na manjak

 

 

3.

245245

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

1.200,00

 

  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

1.200,00

   

– Obaveza po osnovu PDV-a

 

 

4.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

1.200,00

 

 

 

121112

Tekući računi

 

1.200,00

 

  

– Izmirenje poreske obaveze

 

 

Napomena:

  • Kada je korisnik budžetskih sredstava u sistemu PDV i ako je pri nabavci opreme imao pravo na odbitak PDV (srazmerno ili u celini), na procenjenu tržišnu vrednost manjka treba da obračuna PDV, po stopi od 20%. S druge strane, kada je korisnik budžetskih sredstava u sistemu PDV i ako, pri nabavci opreme nije imao pravo na odbitak prethodnog PDV, na manjak ne treba da obračuna PDV, što znači da ne treba da vrši procenu tržišne vrednosti manjka.
  • Kada korisnik budžetskih sredstava nije u sistemu PDV ne vrši se procena tržišne vrednosti manjka, jer nema obaveze obračuna i plaćanja PDV-a na manjak.

VIŠAK OPREME

PRIJEM DONACIJE KADA JE PREDMET DONACIJE RASHODOVANA OPREMA DONATORA, a donator obveznik PDV-a koji je imao pravo na odbitak PDV-a

Prema predlogu popisne komisije privredni subjekt – renta-car rashoduje putnički automobil koji je u voznom stanju, ali zbog nabavke novog automobila želi stari da rashoduje. Imajući u vidu da je renta-car kuća prilikom nabavke putničkog automobile imala pravo na odbitak PDV-a, i da želi rashodovani automobil da pokloni, u skladu sa članom 4, stav 4, tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost, treba da obračuna i plati PDV, s obzirom na to da se promet dobara bez naknade izjednačava sa promet dobara uz naknadu.

Osnovicom kod prometa dobara bez naknade, u skladu sa članom 18. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra se nabavna cena tih ili sličnih dobara, u momentu prometa.

Pretpostavimo, da je procenjena nabavna cena rashodovanog putničkog automobile na primer 500.000,00 dinara, što ukazuje da donator treba da obračuna i plati PDV u iznosu od 100.000,00 dinara (500.000,00 dinara x 20%).

Napomena:

  • Uz predmet donacije donator bi trebalo da dostavi fakturu sa iskazanim PDV-om, jer je korisniku budžetskih sredstava bitno da ima informaciju da li je u obavezi da podnese PPI 3 – Poresku prijavu za porez na poklon.

U skladu sa navedenim korisnik budžetskih sredstava, kao primalac donacije, nema obavezu da podnese poresku prijavu za porez na poklon na Obrascu – PPI 3, s obzirom na to da se poklonom ne smatra prenos bez naknade prava na pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa članom 14. stav 4. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu.

KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE VIŠKA OPREME

Pretpostavimo da je komisija za popis ustanovila da predmet donacije nije knjigovodstveno evidentiran u poslovnim knjigama korisinika, odnosno da je višak po popisu i da treba, u cilju svođenja knjigovodstvene vrednosti imovine na stvarnu vrednost da se uknjiži.

Korisnik budžetskih sredstava treba predmet donacije da uknjiži u svoje poslovne knjige, u okviru klase 000000 – Nefinansijka imovina i 300000 – Kapital, utvrđivanje rezultata poslovanja i vanbilansna evidencija.

Knjiženje na dan 31. decembra tekuće godine

KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE PRIJEMA DONACIJE –

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

011211

 

Oprema za kopneni saobraćaj

500.000,00

 
  

311112

Oprema

 

500.000,00

 

 

 

– Uknjižavanje predmeta donacije – višak po popisu na dan 31. decembra

 

 

Napomena:

  • Knjigovodstveno evidentiranje viška opreme vrši se po sadašnjoj vrednosti koju utvrdi komisija za popis, a knjiženje se sprovodi u skladu sa usvojenim Izveštajem o izvršenom popisu, na dan 31. decembra tekuće godine.

PRIJEM DONACIJE KADA JE POKLONOPRIMAC OBVEZNIK POREZA NA POKLON

Korisnik budžetskih sredstava prima donaciju od privrednog subjekta na osnovu prethodno zaključenog donatorskog ugovora.

Predmet donacije je putnički automobil kojeg je davalac donacije nabavio od fizičkog lica, što znači da je prilikom nabavke polovnog vozila promet bio oporezovan porezom na prenos apsolutnih prava. To dalje upućuje da davalac donacije prilikom ustupanja prava svojine nad predmetom donacije, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 3b) Zakona o porezu na dodatu vrednost, neće obračunati i platiti PDV.

Nepostojanje obaveze obračuna i plaćanja PDV-a od strane donatora zahteva da se na predmet donacije, dakle poklonjeno polovno vozilo obračuna i plati porez na poklon, u skladu sa članom 14. stav 2. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu.

Obveznik poreza na poklon je lice koje će na poklon primiti predmet oporezivanja – poklonomprimac, u našem slučaju to je korisnik budžetskih sredstava, prema članu 15. stav 2. istog zakona.

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost poklona koja se u slučaju kada se pod poklonom smatra upotrebljavano motorno vozilo utvrđuje od strane nadležnog poreskog organa, u skladu sa članom 16. Zakona o porezima na imovinu.

Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, odnosno danom prijema poklona, ako ugovor nije zaključen u pisanoj formi, prema članu 17. stav 2. Zakona o porezima na imovinu, a obveznik poreza na poklon dužan je da podnese poresku prijavu, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreza, prema članu 35. stav 1. Zakona o porezima na imovinu, u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze.

Primalac donacije, korisnik budžetskih sredstava poresku prijavu podnosi na Obrascu PPI 3 – Poresku prijavu za porez na poklon.

Napomena:

  • Bitno je napomenu da se poreska prijava podnosi i za imovinu za koju obveznik ima pravo na poresko oslobođenje, u skladu sa članom 33 v. Zakona o porezima na imovinu.

U vezi poreskog oslobođenja, prema članu 14. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se poklon – novac, prava, odnosno stvari koje poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost poklona, do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini.

Ako je vrednost na poklon primljenih stvari od istog lica – istog donatora u jednoj kalendarskoj godini veća od 100.000 dinara, od oporezivanja se izuzima 100.000 dinara u toj kalendarskoj godini.

Pretpostavimo da je u našem slučaju nadležni poreski organ procenio da je tržišna vrednost upotrebljavanog motornog vozila recimo 280.000,00 dinara, što znači da primalc donacije treba na iznos iznad 100.000,00 dinara, što je 180.000,00 dinara da plati porez na poklon po stopi 2,5%, a to je 4.500,00 dinara.

Ukoliko popisna komisija u postupku sprovođenja popisa konstatuje da primljena donacije nije evidentirana u poslovnim knjigama primaoca donacije, iz razloga što na primer nije postojao donatorski ugovor, predložiće da se utvrđeni višak osnovnih sredstava unese u poslovne knjige radi usaglašavanja knjigovodstvenog i stvarnog stanja imovine.

Eventualno, nepostojanje donatorskog ugovora zahtevaće se od popisne komisije da proceni vrednost poklona po kojoj vrednosti će se uneti u knjigovodstvo, u okviru klase 000000 – Nefinansijska imovina.

Naime, u situaciji kada primalac donacije na poklon dobije opremu za koju nema podatke o vrednosti, dužan je da utvrdi njenu vrednost na osnovu procene komisije koju obrazuje rukovodilac korisnika. Vrednost polovne opreme utvrđuje se u skladu sa tekućim tržišnim cenama sličnih dobara (preko zvaničnog zastupnika, servisa, prodavca polovne opreme i sl.). Procenjena vrednost polovne opreme je vrednost po kojoj se polovna oprema evidentira u poslovnim knjigama primaoca donacije. Komisija koja je ovim povodom formirana treba da sačini zapisnik/popis primljenje opreme.

Knjiženje: 31. decembar tekuće godine

KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE PRIJEMA DONACIJE

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

011211

 

Oprema za kopneni saobraćaj

280.000,00

 
  

311112

Oprema

 

280.000,00

   

– Uknjižavanje predmeta donacije

 

 

2.

482191

 

Ostali porezi

4.500,00

 

  

245219

Obaveze po osnovu drugih poreza

 

4.500,00

   

– Troškovi poreza po osnovu prijema donacije

 

 

3.

245219

 

Obaveze po osnovu drugih poreza

4.500,00

 

  

121112

Tekući računi

 

4.500,00

 

 

 

– Izmirenje poreza na prenos apsolutnih prava

 

 

***

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, za promet nepokretnosti po osnovu pravnog posla neophodna overa kod javnog beležnika, iz razloga što je za taj promet Zakonom o prometu nepokretnosti, propisana posebna forma (pisan ugovor, overa…), pa je u slučaju kad ona nije ispoštovana ugovor ništav.

Kada je u pitanju promet upotrebljavanih vozila, za potrebe oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava nije potrebna overa ugovora.

Međutim, Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila (Službeni glasnik RS, br. 69/2010, 101/2010, 53/2011, 22/2012, 121/2012, 42/2014, 108/2014, 65/2015, 95/2015, 71/2017, 44/2018 (dr. zakon), 63/2018, 96/2019, 87/2020, 41/2022 i 51/2022) u članu 11. st. 2. – 5. uređuje da je uz zahtev za izdavanje dozvole sa promenjenim podacima, vlasnik vozila dužan da priloži ispravu kojom se dokazuje promena podataka, s tim što se dokaz o promeni podataka o korisniku prilaže uz pismenu saglasnost vlasnika.

Kada se promena vlasništva vozila dokazuje ugovorom zaključenim između fizičkih lica, potpis tih lica overava sud ili drugi nadležni organ.

Ako je ugovor zaključen između pravnih lica, rani je važećom odredbom člana 11. stav 4. Pravilnika bilo je propisano da se potpisi ovlašćenih lica na ugovoru overavaju pečatima pravnih lica – prodavca i kupca vozila. Međutim, ova odredba, u delu u kom se ustanovljava obaveza upotrebe pečata, prestala je da važi 1. oktobra 2018. godine, što znači da ni pečat nije obavezan.  

Ako je ugovor o prodaji vozila zaključen između fizičkog lica kao prodavca i pravnog lica kao kupca, potpis prodavca vozila overava sud ili drugi nadležni organ (član 11. stav 5. Pravilnika).

Dakle, overa je potrebna za svrhu promene saobraćajne dozvole, i to samo kada je prodavac fizičko lice.

KNJIŽENJE REZULTATA PO POPISU – NEFINANSIJSKA IMOVINA U ZALIHAMA

Kategorija 020000 – Nefinansijska imovina u zalihama, sadrži dve grupe konta, i to:

– 021000 – Zalihe;

– 021100 – Robne rezerve

– 021200 – Zalihe proizvodnje:

  • Zalihe materijala za proizvodnju,
  • Zalihe nedovršene proizvodnje,
  • Zalihe gotovih proizvoda.

– 021300 – Roba za dalju prodaju

– 022000 – Zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala.

  • 022100 – Zalihe sitnog inventara;
  • 022200 – Zalihe potrošnog materijala (zalihe materijala za stalne troškove, zalihe materijala za popravke i održavanje, zalihe materijala u delatnosti i ispravka vrednosti zaliha potrošnog materijala).

Prema članu 10. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetske korisnike, na kontima zalihe materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda iskazuje se početno stanje, povećanje ili smanjenje ovih zaliha, po ceni koštanja.

Korisnici sredstava vode u toku godine evidenciju zaliha materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, odnosno obračun troškova proizvodnje i učinaka u posebnim pomoćnim knjigama, koje prema svojim potrebama samostalno formiraju.

Povećanje ili smanjenje zaliha materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju godine, u odnosu na stanje ovih zaliha na početku godine, knjiži se zaduženjem za povećanje zaliha ili odobrenjem za smanjenje zaliha na odgovarajućim subanalitičkim kontima, sintetičkog konta 021200 – Zalihe proizvodnje, uz zaduženje ili odobrenje subanalitičkih konta: 311221 – Zalihe materijala za proizvodnju, 311231 – Zalihe nedovršene proizvodnje ili 311241 – Zalihe gotovih proizvoda.

U skladu sa navedenim prilikom popisa, popisna komisija ustanovljava stanje zaliha materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, u pomoćnim evidencijama, i u okviru tih evidencija vrši usaglašavanje knjigovodstvene sa stvarnom evidencijom.

Pomoćne knjige i evidencije propisima nisu uređene, već su predmet definisanja od strane korisnika budžetskih sredstava u skladu sa njegovim potrebama.

Napomena:

  • Prema članu 18. stav 1. Uredbe o budžetskom računovodstvu, korisnik budžetskih sredstava dužan je da, pre popisa imovine i obaveza izvrši usklađivanje pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom. U okviru ove obaveze neophodno je izvršiti usaglašavanje knjigovodstvene evidencije materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda sa stvarnim stanjem utvrđenim u pomoćnim knjigama zaliha, u okviru pogonskog knjigovodstva.

MANJAK ZALIHA

ZALIHE MATERIJALA ZA PROIZVODNJU – MANJAK (u visini Normativa rashoda)

Komisija za popis utvrdila je manjak materijala za proizvodnju u iznosu od 1.700,00 dinara, a što ne prelazi iznos dozvoljenog kala, rastura i loma. Na utvrđeni manjak korisnik budžetskih sredstava, obveznik PDV-a nema obavezu obračuna PDV-a po ovom osnovu.

Knjiženje 31. decembra tekuće godine

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311221

 

Zalihe materijala za proizvodnju

1.700,00

 

  

021211

Materijali

 

1.700,00

 

 

 

– Evidentiranje manjka materijala za proizvodnju

 

 

Napomena:

  • Ukoliko je nastali manjak potrošnog materijala nastao u visini, odnosno iznosu koji ne prelazi iznos dozvoljenog kala, rastura i loma u skladu sa Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, broj 124/2004) na taj iznos manjka ne postoji obaveza obračuna i plaćanja PDV.

ZALIHE NEDOVRŠENE PROIZVODNJE – MANJAK (kada ide na teret budžetskog korisika)

Popisna komisija utvrdila je manjak nedovršene proizvodnje u vrednosti od 30.000,00. Sagledavanjem razloga za utvrđeni manjak komisija za popis, zbog nedostatka dokaza, nije mogla da ustanovi lice koje je odgovorno za nastanak manjka. Predloženo je da manjak ide na teret korisnika budžetskih sredstava.

Korisnik budžetskih sredstava je u sistemu PDV-a.

PDV- na manjak iznosi 6.000,00 dinara (30.000,00 x 20%).

Neophodno je sprovesti smanjenje knjigovodstvenog stanja zaliha nedovršene proizvodnje u pogonskom knjigovodstvu radi svođenja na stvarno stanje po popisu. Knjigovodstveno stanje zaliha nedovršene proizvodnje vodi se po ceni koštanja i stepenu završenosti proizvodnje, bez PDV-a.

Knjiženje 31. decembra tekuće godine

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311231

 

Zalihe nedovršene proizvodnje

30.000,00

 
  

021221

Nedovršena proizvodnja

 

30.000,00

   
  • Smanjenje zaliha nedovršene proizvodnje po popisu
  

2.

482121

 

Porez na robu

6.000,00

 

  

245245

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

 

6.000,00

   

– Za obračunati PDV po osnovu manjka po popisu

 

 

3.

245245

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

6.000,00

 

  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

6.000,00

   

– Obaveza po osnovu PDV

 

 

4.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

6.000,00

 

  

121112

Tekući računi

 

6.000,00

 

 

 

– Izmirenje poreske obaveze

 

 

ZALIHE GOTOVIH PROIZVODA – MANJAK (kada ide na teret odgovornog lica)

Komisija za popis uvidom u stanje gotovih proizvoda u magacinu konstatovala je manjak gotovih proizvoda u vrednosti od 15.000,00 dinara, odnosno da je stvarno stanje gotovih proizvoda za 15.000,00 dinara manje, u odnosu na stanje u pomoćnim knjigama i evidencijama.

Za utvrđeni manjak utvrđeno je da je odgovoran magacioner. Prema predlogu komisije za popis, a u skladu sa usvojenim Izveštajem o izvršenom popisu od strane organa upravljanja na kraju godine izvršeno je svođenje knjigovodstvenog stanja pomoćnih evidencija na stvarno stanje.

Korisnik budžetskih sredstava je u sistemu PDV-a.

Obračunati PDV iznosi 3.000,00 dinara (20% na 15.000,00).

Knjiženje 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311241

 

Zalihe gotovih proizvoda

15.000,00

 
  

021231

Gotovi proizvodi

 

15.000,00

   
  • Manjak zaliha gotovih proizvoda po popisu
  

1.

122144

 

Potraživanja po osnovu manjkova

18.000,00

 

  

291312

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

 

15.000,00

  

245241

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

 

3.000,00

 

 

 

– Za manjak na teret odgovornog lica

 

 

Napomena:

  • Sredstva ostvarena prodajom gotovih proizvoda nemaju tretman tekućih prihoda koji se knjiže u klasi 700000 – Tekući prihodi, već predstavljaju primanja od prodaje nefinansijske imovine, i knjiže se u klasi 800000 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine. Za vrednost prodatih zaliha gotovih proizvoda, po ceni koštanja, odobrava se subanalitički konto 021231 – Gotovi proizvodi, a zaduženjem konta 311241 – Zalihe gotovih proizvoda, uz istovremeno zaduženje konta kupaca za fakturisanu vrednost prodatih zaliha gotovih proizvoda i odobrenje subanalitičkog konta 291312 – Obračunata nenaplaćena primanja iz prodaje nefinansijske imovine. Kada kupac izvrši uplatu fakture zadužuje se subanalitički konto 291312 – Obračunata nenaplaćena primanja iz prodaje nefinansijske imovine, a odobrava konto kupaca, uz istovremeno zaduženje tekućeg računa i odobrenje odgovarajućeg subanalitičkog konta u klasi 800000 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine.

Knjiženje u narednoj godini:

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

121112

 

Tekući računi

18.000,00

 

  

122144

Potraživanja po osnovu manjkova

 

18.000,00

   

– Naplaćeno potraživanje od odgovornog lica

 

 

2.

291312

 

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

15.000,00

 

  

822121

Primanja od prodaje zaliha proizvodnje u korist nivoa Republike

 

15.000,00

   

– Prihod od naplate manjka gotovih
proizvoda po popisu

 

 

3.

245241

 

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

3.000,00

 

  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

3.000,00

   

– Obaveza po osnovu PDV

 

 

4.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

3.000,00

 

  

121112

Tekući računi

 

3.000,00

 

 

 

– Izmirenje poreske obaveze

 

 

Napomena:

  • Zalihe gotovih proizvoda (stanje u magacinu) vodi se po ceni koštanja, bez PDV-a.

ZALIHE ROBE ZA DALJU PRODAJU – MANJAK (kada ide na teret korisnika budžetskih sredstava)

Utvrđen je manjak robe za dalju prodaju u magacinu u iznosu od 25.800,00 dinara u kojoj je sadržana razlika u ceni od 3.500,00 dinara i PDV od 4.300,00 dinara (20% na 21.500,00). Manjak po odluci nadležnog organa tereti korisnika budžetskih sredstava.

Korisnik budžetskih sredstava je u sistemu PDV-a.

Obračun PDV na manjak robe za dalju prodaju vrši se na procenjenu tržišnu vrednosti manjka.

Imajući u vidu da su zalihe robe za dalju prodaju, pre trajnog nestanka, već stajale na lageru više od tri godine procena popisne komisije je da nje nihova tržišna vrednost zbog oštećenja umanjenja za 20%, odnosno da iznosi 14.400,00 dinara bez PDV-a. Obračun PDV-a na manjak robe za dalju prodaju iznosi 2.880,00 dinara.

Knjiženje 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311251

 

Zalihe robe za dalju prodaju

18.000,00

 

 

021313

 

Ukalkulisana razlika u ceni robe za dalju prodaju

3.500,00

 

 

021314

 

Ukalkulisani porez robe za dalju prodaju

4.300,00

 

  

021312

Roba za dalju prodaju u prometu na malo

 

25.800,00

   

– Manjak robe za dalju prodaju po popisu

 

 

2.

131211

 

Obračunati neplaćeni rashodi

2.880,00

 

  

245245

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

 

2.880,00

   

– Obračunati PDV na manjak po procenjenoj tržišnoj vrenosti

 

 

3.

245245

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

2.880,00

 

  

121112

Tekući računi

 

2.880,00

   

– Za uplaćeni PDV po osnovu manjka gotovih proizvoda

 

 

4.

482121

 

Porez na robu

2.880,00

 

  

131211

Obračunati neplaćeni rashodi

 

2.880,00

 

 

 

– Obračunati PDV na manjak gotovih proizvoda

 

 

Napomene:

  • Manjak dobara smatra se sopstvenom potrošnjom, odnosno smatra se prometom dobara bez naknade koji je oporeziv PDV, ukoliko je obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza za ta dobra u potpunosti ili srazmerno, osim manjka koji se može pravdati višom silom ili na drugi propisan način.
  • U skladu sa članom 18. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, predviđeno je da se osnovicom kod prometa dobara bez naknade smatra nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara, u momentu prometa, a to je u našem slučaju usvajanje Izveštaja o izvršenom popisu, kojim je manjak potvrđen. U navedenom slučaju PDV se ne uračunava u osnovicu (član 18. stav 3. Zakona).
  • Dakle, osnovicu za obračun PDV po osnovu manjka dobara ne predstavlja cena po kojoj je obveznik nabavio ta konkretna dobra, niti maloprodajna cena tih dobara koju je obveznik PDV formirao, već osnovicu predstavlja cena po kojoj bi obveznik nabavio predmetna dobra na tržištu (u veleprodaji), bez uračunatog PDV, u momentu kada je nastala poreska obaveza po osnovu manjka dobara, tj. u momentu kada je manjak utvrđen.

VIŠAK ZALIHA

ZALIHE NEDOVRŠENE PROIZVODNJE – VIŠAK

Popisna komisija uvidom u stvarno stanje zaliha nedovršene proizvodnje ustanovima je višak zaliha nedovršene proizvodnje u iznosu od 14.000,00 dinara. Višak zaliha nedovršene proizvodnje knjiži se pod 31. decembrom tekuće godine.

Knjiženje 31. decembra tekuće godine

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

021221

 

Nedovršena proizvodnja

14.000,00

 
  

311231

Zalihe nedovršene proizvodnje

 

14.000,00

   
  • Višak zaliha nedovršene proizvodnje po popisu
  

ZALIHE GOTOVIH PROIZVODA – VIŠAK

Uvidom u stanje gotovih proizvoda u magaciju komisija za popis konstatovala je da je stvarno stanje za 4.000,00 veće u odnosu na stanje u pomoćnim knjigama i predložila da se utvrđeni višak unese u pomoćnu, odnosno finansijsku evidenciju, kao višak gotovih proizvoda.

Knjiženje 31. decembra

KOREKCIJA STANJA ZALIHA GOTOVIH PROIZVODA PO OSNOVU VIŠKA

Red.
br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

021231

 

Gotovi proizvodi

4.000,00

 
  

311241

Zalihe gotovih proizvoda

 

4.000,00

   

– Višak gotovih proizvoda po popisu

  

Napomena:

  • Povećanje ili smanjenje zaliha na kraju godine, u odnosu na stanje ovih zaliha na početku godine, knjiži se zaduženjem za povećanje zaliha ili odobrenjem za smanjenje zaliha na odgovarajućim subanalitičkim kontima, sintetičkog konta 021200 – Zalihe proizvodnje, uz zaduženje ili odobrenje subanalitičkih konta 311221 – Zalihe materijala za proizvodnju, 311231 – Zalihe nedovršene proizvodnje ili 311241 – Zalihe gotovih proizvoda.

ZALIHE ROBE ZA DALJU PRODAJU – VIŠAK

Komisija za popis konstatovala je višak robe za dalju prodaju u magacinu u iznosu od 19.200,00 dinara u kome je sadržana razlika u ceni od 4.000,00 dinara i PDV od 3.200,00 dinara (20% na 16.000,00 dinara).

Knjiženje 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

021312

 

Roba za dalju prodaju u prometu na malo

19.200,00

 

  

021313

Ukalkulisana razlika u ceni robe za dalju prodaju

 

4.000,00

  

021314

Ukalkulisani porez robe za dalju prodaju

 

3.200,00

  

311251

Zalihe robe za dalju prodaju

 

12.000,00

 

 

 

– Za višak robe za dalju prodaju utvrđen po popisu

 

 

KNJIŽENJE REZULTATA PO POPISU – SITAN ALAT, INVENTAR I POTROŠNI MATERIJAL

POJMOVNIK

Pod pojmom sitnog alata i inventara smatraju se sredstva koja svojom supstancom ne ulaze u novi proizvod, što je opšta karakteristika materijala, ali se ne mogu smatrati ni osnovnim sredstvom, odnosno opremom s obzirom na to da nije izvesno da će se koristiti duže od godinu dana. Kao sitan alat i inventar smatra se na primer alat i pribor za održavanje prostora (metle, korpe, kante, klešta, čekići, turpije, burgije i sl.), potom alat i pribor koji se koristi za kancelarijsko poslovanje, gde na primer spadaju: heftalice, bušilice, makaze, digitroni i sl., kao i sitan inventar koji se koristi u kuhinji, recimo, posuđe, pribor za jelo, čaše, šolje, držači za sudove i sl. Takođe, u praksi kao sitan inventar mogu da se jave i mobilni telefoni, USB memorija, diktafoni, slušalice i sl. Međutim, bez obzira o kojoj vrsti sitnog alata i inventara se radi bitno je da je reč o sredstvima koja se prilikom jedokratne upotrebe u potpunosti ne iskoriste nego se upotrebljavaju veći broj puta, sve do njihove konačne potrošnje. Bliže definisanje šta se smatra pod sitnim alatom i inventarom poslodavac, odnosno korisnik javnih sredstava uređuje svojim aktom.

Knjigovodstveno razgraničenje (razlikovanje) opreme od sitnog alata i inventara, vrši se prema planiranom veku upotrebe – periodu korišćenja. U tom smislu ako je planirani vek upotrebe nekog sredstva duži od godinu dana u tom slučaju radi se o opremi, dok će se u protivnom sredstvo tretirati kao sitan alat i inventar.

Kada se sitan inventar izda u upotrebu zadužuje se subanalitički konto 022121 – Sitan inventar u upotrebi uz odobrenje subanalitičkog konta 022111 – Zalihe sitnog inventara (po reversu). Istovremeno se za vrši knjženje na dugovnoj strani subanalitičkog konta 311271 – Zalihe sitnog inventara uz odobrenje subanalitičkog konta 022129 – Ispravka vrednosti sitnog inventara. Rashodovanje sitnog invenatara knjigovodstveno se evidentira međusobnim zatvaranjem konta 022129 – Ispravka vrednosti sitnog inventara / 022121 – Sitan inventar u upotrebi.

  • Razlika između sitnog alata i inventara od potrošnog materijala je u tome što potrošni materijal ulazi u sastav novog proizvoda, dok sitan alat i inventar ne ulazi, već se koristi kao sredstvo ili predmet rada. Na primer, papir za štampu, toner i sl. smatraju se potrošnim materijalom koji se knjigovodstveno evidentira na subanalitičkom kontu 426911 – Potrošni materijal, dok se USB memorija, miš i sl. smatraju sitanim alatom i inventarom koji se knjigovodstveno evidentira na subanalitičkom kontu 426913 – Alat i inventar.

RASHODOVANJE SITNOG INVENTARA

Na osnovu odluke organa upravljanja (na kraju poslovne godine po predlogu popisne komisije, a može i tokom godine) utvrđeno je rashodovanje sitnog inventara. Rashodovanje sitnog inventara nastalo je kao posledica njegovog fizičkog uništenja ili iskorišćenosti na osnovu čega postaje neupotrebljiv za dalju upotrebu.

Rashodovanje sitnog invenatara koji je prethodno stavljen u potrebu (na primer 100%: 022121 – Sitan inventar u upotrebi/ 022111 – Zalihe sitnog inventara; 311271 – Zalihe sitnog inventara/022129 – Ispravka vrednosti sitnog inventara) vrši se međusobnim zatvaranjem konta 022129 – Ispravka vrednosti sitnog inventara / 022121 – Sitan inventar u upotrebi.

Na osnovu odluke nadležnog organa rashodovan je neupotrebljiv sitan inventar. Vrednost rashodovanog sitnog inventara iznosi 4.000,00 dinara. Rashodovani sitan inventar nema sadašnju vrednost.

Knjiženje na dan 31. decembra

RASHODOVANJE SITNOG INVENTARA

Red.
br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

022129

 

Ispravka vrednosti sitnog inventara

4.000,00

 
  

022121

Sitan inventar u upotrebi

 

4.000,00

   

– Rashodovanje sitnog inventara

  

MANJAK SITNOG INVENTARA I POTROŠNOG MATERIJALA

SITAN INVENTAR – MANJAK (kada ide na teret odgovornog lica)

Komisija za popis korisnika budžetskih sredstva utvrdila je da u odnosu na knjigovodstveno stanje sitnog inventara nedostaje komplet alata za popravke čija je knjigovodstvena vrednost 18.000,00 dinara. Prema predlogu popisne komisije za nastali manjak odgovorno je zaduženo lice na čiji se teret stavlja nastali manjak.

Korisnik budžetskih sredstava je u sistemu PDV-a.

Knjiženje na dan 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311271

 

Zalihe sitnog inventara

18.000,00

 

  

022111

Zalihe sitnog inventara

 

18.000,00

   

– Isknjiženje manjka sitnog alata i invetara po popisu

 

 

2.

122144

 

Potraživanja po osnovu manjkova

21.600,00

 

  

291311

Obračunati nenaplaćeni prihodi

 

18.000,00

  

245241

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

 

3.600,00

 

 

 

– Za manjak na teret odgovornog lica

 

 

Knjiženje u narednoj godini:

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

121112

 

Tekući računi

21.600,00

 
  

122144

Potraživanja po osnovu manjkova

 

21.600,00

   

– Za naplaćeno potraživanje

  

2.

291311

 

Obračunati nenaplaćeni prihodi

18.000,00

 
  

745121

Ostali prihodi budžeta Republike

 

18.000,00

   

– Prihod od naplate manjka od odgovornog lica

  

3.

245241

 

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

3.600,00

 
  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

3.600,00

   

– Obaveza po osnovu PDV

  

4.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

3.600,00

 
  

121112

Tekući računi

 

3.600,00

   

–  Izmirenje poreske obaveze

 

 

SITAN INVENTAR – MANJAK (kada ide na teret korisnika budžetskih sredstava)

Zbog krađe koja se desila prethodnog meseca a za koju je sačinjen zapisnik policije korisniku budžetskih sredstava nedostaje sitan alat i inventor u vrenosti od 18.000,00 dinara. Manjak sitnog alata i inventara ide na teret korisnika budžetskih sredstava. Korisnik budžetskih sredstava je u sistemu PDV-a.

Na utvrđeni manjak koji je nastao zbog krađe ne plaća se PDV, u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost.

Knjiženje na dan 31. decembra tekuće godine

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311271

 

Zalihe sitnog inventara

18.000,00

 

  

022111

Zalihe sitnog inventara

 

18.000,00

   

– isknjiženje manjka sitnog alata i invetara po popisu

 

 

ZALIHE POTROŠNOG MATERIJALA – MANJAK (kada ide na teret korisnika budžetskih sredstava)

Utvrđen je manjak materijala za domaćinstvo u iznosu od 16.200,00 dinara, a koji zbog neadekvatnog skladištenja ide na teret korisnika budžetskih sredstava. Obračunati PDV iznosi 3.240,00 dinara (20% na 16.200,00).

Knjiženje na dan 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311261

 

Zalihe potrošnog materijala

16.200,00

 

  

022231

Zalihe materijala za domaćinstvo i ugostiteljstvo

 

16.200,00

   

– Za manjak po popisu

 

 

2.

131211

 

Obračunati neplaćeni rashodi

3.240,00

 

  

245245

Obaveze za PDV po osnovu spostvene potrošnje po opštoj stopi

 

3.240,00

   
  • Obaveze po osnovu obračuna PDV-a
  

Knjiženje naredne godine

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

482121

 

Porez na robu

3.240,00

 

  

131211

Obračunati neplaćeni rashodi

 

3.240,00

   

– Za obračunati PDV za manjak materijala

 

 

2.

245245

 

Obaveze za PDV po osnovu spostvene potrošnje po opštoj stopi

3.240,00

 

  

245249

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

 

3.240,00

   

– Obaveza po osnovu PDV

 

 

3.

245249

 

Obaveza za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

3.240,00

 

  

121112

Tekući računi

 

3.240,00

   

– Izmirenje poreske obaveze

 

 

ZALIHE POTROŠNOG MATERIJALA – MANJAK (kada ide na teret odgovorenog lica)

Popisna komisija, utvdila je manjak kanelarijskog materijala u vrednosti od 17.000,00 dinara. Prema predlogu popisne komisije, a u skladu sa odlukom nadležnog organa za manjak zaliha kancelarijskog materijala ide na teret zaposlenog radnika. Korisnik budžetskih sredstava nije u sistemu PDV.

Obavezu po osnovu utvrđenog manjka zaposleni je izmirio u predviđenom roku.

Knjiženje na dan 31. decembra

KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE MANJKA ZALIHA KOJI TERETI ZAPOSLENOG

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

311261

 

Zalihe potrošnog materijala

17.000,00

 

  

022231

Zalihe administrativnog materijala

 

17.000,00

   

– Evidentiranje manjka zaliha materijala

 

 

2.

122144

 

Potraživanja po osnovu manjkova

17.000,00

 

  

291312

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

 

17.000,00

   

– Zaduženje radnika po osnovu manjka

 

 

3.

121112

 

Tekući računi

17.000,00

 

  

122144

Potraživanja po osnovu manjkova

 

17.000,00

   

– Za naplaćenu fakturu po osnovu manjka

 

 

4.

291312

 

Obračunata nenaplaćena primanja od prodaje nefinansijske imovine

17.000,00

 

  

745128

Ostali prihodi budžeta Republike

 

17.000,00

 

 

 

 Primanje po osnovu prodaje zaliha

 

 

VIŠAK SITNOG INVENTARA I POTROŠNOG MATERIJALA

ZALIHE POTROŠNOG MATERIJALA – VIŠAK

Utvrđen je višak materijala za obrazovanje (krede) koji se skladišti u iznosu od 2.000,00 dinara.

Knjiženje na dan 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

022236

 

Zalihe materijala za obrazovanje, nauku, kulturu i sport

2.000,00

 

 

 

311261

Zalihe potrošnog materijala

 

2.000,00

 

 

 

– Višak materijala za obrazovanje utvrđen popisom

 

 

KNJIŽENJE REZULTATA PO POPISU – GOTOVINA I GOTOVINSKI ELEMENTI

Klasa 100000 – Finansijska imovina, sadrži kategorije, i to:

110000 – Dugoročna finansijska imovina;

120000 – Novčana sredstva, plemeniti metali, hartije od vrednosti, potraživanja i kratkoročni plasmani;

  • 121100 – Žiro i tekući računi;
  • 121200 – Izdvojena novčana sredstva i akreditivi;
  • 121300 – Blagajna;
  • 121400 – Devizni račun;
  • 121500 – Devizni akreditivi;
  • 121600 – Devizna blagajna;
  • 121700 – Ostala novčana sredstva;
  • 121800 – Plemeniti metali;
  • 121900 – Hartije od vrednosti.

MANJAK, GOTOVINA

Manjak u glavnoj blagajni u iznosu od 800,00 dinara po odluci koju je usvojio organ upravljanja ide na teret blagajnika. Blagajnik je uplatio iznos koji duguje po osnovu manjka.

Knjiženje na dan 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

122144

 

Potraživanja po osnovu manjkova

800,00

 

  

121311

Glavna blagajna

 

800,00

 

 

 

– Za manjak u blagajni na dan 31. decembra

 

 

Knjiženje naredne godine

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

121311

 

Glavna blagajna

800,00

 

  

122144

 Potraživanja po osnovu manjkova

 

800,00

 

 

 

– Uplata sredsava zaposlenog po osnovu manjka

 

 

VIŠAK, GOTOVINA

Po popisu finansijske imovine – gotovine utvrđen je višak u glavnoj blagajni u iznosu od 2.000,00 dinara.

Knjiženje na dan 31. decembra

Red. br.

Broj konta

Naziv konta / Opis promene

Iznos

Duguje

Potražuje

Duguje

Potražuje

1.

121311

 

Glavna blagajna

2.000,00

 

  

745128

Ostali prihodi budžeta Republike

 

2.000,00

   

 Za višak u blagajni po popisu

 

 

2.

121113

 

Prelazni račun

2.000,00

 

  

121311

Glavna blagajna

 

2.000,00

   

 Prenos gotovine na tekući račun

 

 

3.

121112

 

Tekući računi

2.000,00

 

  

121113

Prelazni račun

 

2.000,00

 

 

 

– Po izvodu Uprave za trezor

 

 

Sadržaj